Rešenje za krizu u Ukrajini mora biti zasnovano na teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnoti Ukrajine, kao i na strogom pridržavanju međunarodnim standardima.

1. Danas smo se sastali sa premijerom Ukrajine, Arsenijem Jacenjukom, koji nas je izvestio o situaciji u zemlji. Pozdravljamo hrabrost i izdržljivost ukrajinskog naroda koji su pokazani u prethodnim nedeljama i mesecima.

2. Podržavamo zaključke donete na zasedanju Saveta 3. marta. Najoštrije osuđujemo ničim izazvano kršenje ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta od strane Ruse federacije i apelujemo na Rusku federaciju da smesta povuče oružane snage nazad u područje njihovog trajnog stacioniranja, koje je u skladu sa važećim sporazumima. Apelujemo na Rusku federeaciju da pod hitno obezbedi pristup međunarodnom nadzoru. Rešenje za krizu u Ukrajini mora biti zasnovano na teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnoti Ukrajine, kao i na strogom pridržavanju međunarodnim standardima. Smatramo da se odluka Vrhovnog suda Autonomne pokrajine Krima da održi referendum o budućem statusu pokrajine kosi sa ukrajinskim ustavom i da je stoga nezakonita.

3. Evropska unija održava odnose sa Ukrajinom i Ruskom federacijom i spremna je da stupi u otvoreni dijalog sa njima. Unija ima veliku odgovornost u obezbeđivanju mira, stabilnosti i napretka u Evropi. Sledićemo ove ciljeve koristeći se svim raspoloživim sredstvima i zamolićemo predstavnike EU da pokrenu sve neophodne inicijative. Evropska unija će takođe učestvovsati i u multilateralnom mehanizmu koji se priprema u cilju smirivanja situacije, a koji za cilj između ostalog treba da ima izgradnju poverenja među učesnicima, nadzor nad teritorijalnim integritetom i suverenitetom države, zaštitu građana od zastrašivanja, poštovanje prava manjina, pomoć u u pripremanju slobodnih i parvednih izbora, kao i nadzor tokom primene sporazuma i obaveza.

4. Zajednički cilj Evropske unije i Ruske federacije kao odnosa zasnovanog na zajedničkom interesu i poštovanju međunarodnih obaveza, mora biti brzo obnovljen. Izazvalo bi žaljenje ako Ruska federacija ne bi uspela da se kreće u tom smeru, a naroćito ako bi nastavila a odbija učešće u konstruktivnom dijalogu sa Vladom Ukrajine. Danas smo odlučili da pokrenemo akcije, uključujući i one predviđene odlukom Saveta od 3. marta, prvenstveno da prekinemo bilateralne razgovore sa Ruskom federacijom o pitanjima viza kao i razgovor o Novom sporazumu. Podržavamo odluku evropskih članica Grupe G8 da otkažu učešće u pripremama Samita G8 do daljeg.

5. Do rešenja za krizu bi trebalo doći putem pregovora između vlada Ukrajine i Ruske federacije, kao i kroz moguće multilateralne mehanizme. Ovakvi pregovori bi trebalo da otpočnu u narednih nekoliko dana i da daju rezultate u ograničenom vremenskom okviru. U nedostatku rezultata, Evropska unija će odlučii o dodatnim merama, kao što su zabrana putovanja, zamrzavanje sredstava i otakzivanje Samita EU i Rusije. Komisija i Evropska služba za spoljne poslove će nastaviti sa radom na ovim merama.

Svaki sledeći korak Ruske federacije u destabilizaciji situacije u Ukrajini, mogao bi da izazove teške i dalekosežne posledice po odnose Evropske unije i njenih zemalja članica sa Ruskom federacijom, a ove posledice će uključivati i široki spektar privrednih oblasti.

6. Evropska unija pohvaljuje odmereni odgovor koji je do sada davala Vlada Ukrajine. Podstičemo ukrajinske vlasti da, putem inkluzivnog procesa, ulože napore u cilju održavanja slobodnih i pravednih izbora, da ubrzaju reformu ustava i da pokrenu istragu o svim činovima nasilja. Napori treba da dopru do svih regiona Ukrajine i do svih društvenih grupa ali i da obezbede poštovanje nacionalnih manjina, oslanjajući se na stručnu pomoć Saveta Evrope i OEBSa.

7. Stojimo uz Ukrajinu i obavezujemo se da ćemo pružiti jaku finansijsku podršku. Pozdravljamo i sveobuhvatni paket koji je predstavila Komisija i pozivamo sva tela Saveta da ga brzo primene. Podrška  MMFa će biti od presudne važnosti u otključavanju pomoći Evropske unije. Glavni prioritet sada jeste vraćanje makroekonomske stabilnosti uspostavljanjem jakih fiskalnih, monetarnih i kursnih politika. Istovremeno, pozivamo vladu da hitno pokrene ambiciozni set strukturalnih reformi, uključujući i one za borbu protiv korupcije i poboljšanje transparentnosti. Pozdravljamo odluku Saveta da zamrzne i oporavi sredstva osoba koje su identifikovane kao odgovorne za zloupotrebu državnih fondova. Takođe smo spremni da odmah dgovorimo na pozive za humanitrnom pomoći.

8. Evropska unija i Ukrajina su već napravile važan korak u produbljivanju odnosa, parafiranjem Sporazuma o pridruživanju, koji uključuje i priključivanje Dubokoj i sveobuhvatnoj zoni slobodne trgovine. Potvrđujemo zainteresovanost Evropske unije za potpisivanjem Sporazuma o pridruživanju, koji uključuje i priključivanje Dubokoj i sveobuhvatnoj zoni slobodne trgovine. Pošto je pitanje od prioriteta, vrlo brzo ćemo potpisati i sva politička dokumenta. Evropska unija namerava da usvoji unilateralne mere kojima bi omogućila Ukrajini da ima suštinske koristi od Duboke i sveobuhvatne zone slobodne trgovine. Ovakve mere podrazumevaju i primenu odredbi vezanih za uvoz robe sa sniženim carinskim stopama i otvaranje kvota putem takozvanih autonomnih trgovinskih mera.

9. Evropska unija potvrđuje posvećenost poboljšanju kontakata između građana Evropske unije i Ukrajine, na primer kroz proces liberalizacije viznog režima, koji je u skladu sa uslovima u okviru Akcionog plana za liberalizaciju viza.

10. Energetika i energetska bezbednost su važan deo spoljnih odnosa Unije. Nastavićemo napore u osiguravanju snabdevanja. Takođe pozivamo na efikasnu i konzistentnu primenu Trećeg energetskog paketa od strane svih učesnika na evropskom energetskom tržištu. Evropska unija i dalje stoji na raspolaganju da pomogne Ukrajini u obezbeđivanju snabdevanja energijom kroz dalju diversifikaciju, pojačanu energetsku efikasnost i efikasno povezivanje sa Evropskom unijom.

11. Evropska unija izražava želju za daljim jačanjem političke povezanosti sa Gruzijom i Moldavijom. Potvrđujemo naš cilj da najkasnije do kraja avgusta 2014. potpišemo Sporazum o pridruživanju, koji uključuje i Duboku i sveobuhvatnu zonu slobodne trgovine, a koji smo parafirali u Vilniusu prošlog novembra.