Da li ste znali da od jednog kilograma ajvara proizvedenog na tradicionalan način, ostane i jedan kilogram otpada koji čine peteljke, semenke i drugi delovi paprike? Procenjuje se da na jugu Srbije, tokom sezone proizvodnje ajvara, nastane čak 21.000 tona ovog bio-otpada koji obično završava na divljim deponijama.

Jelena Miletic iz Medveđe, vlasnica preduzeca „Zavičaj u tegli“, proizvodi ajvar i sav otpad koji ne ide u ajvar ona od toga pravi sapune. Kako je došlo to te simbioze ajvara i sapuna?

„Ja imam dvoje dece i moj posao je sezonski i ja bukvalno imam posla 2-3 meseca u toku godine. Morala sam da našem nešto što ću da radim van sezone, tako da sam upoznala Sanidu Klarić u Beogradu na sajmu ekologije i primila me u franšizu da bismo mogli da radimo sapune. Ona obezbeđuje kanale prodaje što je za mene super. Tada sam došla na ideju da ne proizvodimo otpad već da ostatke paprike sušimo i da to ubacujemo kao aktivnu komponentu u sapune“, kaže Jelena.

Ovo je pravi primer cirkularne ekonomije jer se u Jeleninom slučaju nista od paprike ne baca u proizvodnji ajvara.

„Linearna ekonomija radi po principu „iskoristi i baci“, a cirkularna ekonomija zatvara krug i otpada nema. Sušimo ostatke od paprike, meljemo, dodajemo to dalje u sapune, nema otpada“, zaključuje Jelena.

Ranije pomenuta Sanida, osnivačica udruženja BIO IDEA za održivi razvoj, deluje u oblasti zaštite životne sredine i socijalnog preduzetništva sa posebnim fokusom na žensko cirkularno preduzetništvo. Sanida je kroz svoje udruženje pomogla Jeleni da unapredi i proširi svoju proizvodnju i objašnjava kako je došlo do saradnje sa njom i „Zavičajem u tegli“.

„BIO IDEA za odrzivi razvoj je udruženje koje je formiralo jednu specifičnu mrežu koja se zove Socijalna franšiza koja je potpuno besplatna gde dajemo know-how za proizvodnju sapuna i sveća, kako bi upravo žene koje nemaju odgovarajuće resurse mogle da započnu svoj posao. Socijalna franšiza omogućava i zajednički nabavku sirovina i zajedniku prodaju. Ovo je veoma bitno jer BIO IDEA za odrzivi razvoj ima potpisane ugovore sa društveno odgovornim kompanijama za otkup ovih ekoloških proizvoda socijalnih preduzetnica“, kaže Sanida.

Unapređenje ženskog preduzetništva je i fokus Bio Ideje za održivi razvoj, koje na mnoge načine dodatno ohrabruje i podstiče žene da iskoriste svoje poslovne ideje i prilike koje im se nude.

„Ono što je najvažnije je umrežavanje i solidarnost, jer ako je ova socijalna franšiza besplatna, od naših franšizerki jednostavno tražimo da i one to znanje dalje dele besplatno“, navodi Sanida.

Kako bi žensko preduzetništvo dobilo na značaju koji zaslužuje, potrebne su, kako Sanida kaže, tektonske promene ali i neizbežna pomoć institucija.

„Preduzetnice, sama reč govori, one nešto preduzimaju da bi napravile neke određene promene. Sve promene koje želimo napraviti u svom životu i u društvu moramo pokrenuti od sebe. Ono što bih im poručila je da nikada ne odustaju. Velike smo onoliko koliko puta ustanemo, a ne koliko puta padnemo. Zbog toga uključite se u mrežu socijalne franšize BIO IDEA i u mrežu industrijske simbioze koja se ovde formirala u Srbiji na podsticaj Evropske unije“, zaključuje Sanida.

Poziv za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede je i dalje otvoren. Na njega mogu da konkurišu javna, privatna i socijalna preduzeća, istraživačke institucije, organizacije civilnog društva, udruženja poljoprivrednika i zadruge, lokalne samouprave i upravljači zaštićenih područja, pojedinačno ili udruženo. Ukoliko imate dobru ideju za dekarbonizaciju (smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije), cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenja životne sredine i vazduha, zaštitu i očuvanje prirode i uspostavljanje održivih sistema za snabdevanje hranom i ruralni razvoj prijavite se putem sajta EUzaTebe ili UNDP.