Evropska unija je u ponedeljak odlučila da uvede zabranu putovanja i zamrzavanje imovine za 21 osobu koju smatra krivim za narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer rekao je da lista uključuje osam krimskih i 10 ruskih političara, te tri ruska vojna komandanta, uključujući komandanta ruske crnomorske flote Aleksandra Viktoa.
Sjedinjene Američke Države su takođe imenovale četiri Ukrajinca kojima je zabranjeno izdavanje vize i zamrznuta imovina, uz sedam Rusa sankcionisanih za događaje na Krimu. Lista Ukrajinaca uključuje bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, njegovog posrednika sa Moskvom Viktora Medvedčuka, predsednika krimskog parlamenta Vladimira Konstantinova i novog premijera Krima Sergeja Aksionova.
Na zasedanju u Briselu Savet ministara spoljnih poslova Evropske unije u ponedeljak je odlučio da „u svetlu razvoja događaja prošle nedelje i odsustvu rezultata“ u smirivanju situacije na Krimu, uvede mere protiv osoba „odgovornih za akcije koje podrivaju ili prete teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnosti Ukrajine, uključujući akcije u vezi sa budućim statusom bilo kog dela teritorije koji je suprotan ukrajinskom ustavu“, kao i osoba i entiteta koji su sa njima povezani. Mere uključuju restrikciju putovanja i zamrzavanje imovine.
„EU ne priznaje ilegalni ‘referendum’ i njegov ishod. Referendum je održan uz vidno prisustvo oružanih vojnika u uslovima uznemiravanja građanskih aktivista i novinara, gašenja ukrajinskih televizijskih kanala i ometanja civilnog saobraćaja do i od Krima. Uz to, vidljivi su znaci povećanja ruskog vojnog prisustva na Krimu kao i zabrane pristupa poluostrvu predstavnicima UN, OEBS i misija koje je pozvala vlada Ukrajine. EU souđuje ovaj negativni razvoj događaja koji predstavlja jasno narušavanje ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta „, navodi se u zaključcima Saveta.
„Savet podseća na saopštenje šefova država i vlada EU od 6. marta kojim se određuje da Ukrajina i Rusija treba da počnu pregovore u roku od nekoliko dana… i dovedu do rezultata u određenom roku“, ističe se u zaključcima.
„Evropska unija ostaje spremna da podrži i pomogne dijalog između Ukrajine i Rusije. Pozivamo Rusiju da preduzme korake ka smirivanju krize, odmah povuče svoje trupe na broj i u garnizone koji su bili angažovani pre krize i u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, kao i da počne direktne razgovore sa vladom Ukrajine i iskoristi sve relevantne međunarodne mehanizme da nađe miroljubivo i dogovoreno rešenje u potpunom skladu sa bilateralnim i multilateralnim obavezama, te da poštuje ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet. U tom smislu EU izražava žaljenje što Savet bezbednosti UN nije bio u mogućnosti da usvoji rezoluciju, zbog veta Ruske Federacije“, navodi se u zaključcima.
Savet ministara spoljnih poslova EU „poziva Rusku Federaciju da ne preduzima korake ka aneksiji Krima što bi bilo kršenje međunarodnog prava“, te da se „vrati razvoju strateškog partnerstva sa EU umesto dalje diplomatske i ekonomske samoizolacije“.
Ministri spoljnih poslova EU smatraju da postoji „hitna potreba za međunarodnim prisustvom na terenu širom Ukrajine, uključujući Krim“ i podržava brzo raspoređivanje specijalne posmatračke misije OEBS u Ukrajini.
Savet ministara pozdravlja ponudu Evropske komisije da privremeno ukine carine na uvoz iz Ukrajine u EU i očekuje njeno brzo usvajanje.
Savet takođe „pozdravlja potpisivanje političkog dela Sporazuma o pridruđivanju 21. marta u Briselu i potvrdđuje svoju privrženost zaključivanju preostalih delova tog sporazuma“.
„Ovi koraci će potvrditi slobodnu i suverenu odluku Ukrajine da nastavi političko pridruživanje i ekonomske integracije u Evropsku uniju“, navodi se u zaključcima Saveta ministara EU.
Evropska unija je spremna da podrži Ukrajinu i rešena je da pruži snažnu finansijsku podršku njenoj ekonomskoj i finansijskoj stabilizaciji, kao što je predstavila Evropska komisija u svom paketu pomoći Ukrajini, koji smo rešenei da brzo primenimo.