Nadaleko čuveni pirotski kačkavalj, nastao od mleka hiljada ovaca koje se napasaju na bogatim pašnjacima Stare planine, postao je proizvod tradicionalnog kvaliteta i ukusa i prepoznatljiv brend. Proces izrade pirotskog kačkavalja nalazi se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. A jedini pravi, originalni „Pirotski kačkavalj“, zaštićen oznakom geografskog porekla, proizvodi se u Mlekarskoj školi „Dr Obren Pejić“ u Pirotu. Od početka školske godine đaci ove škole dodatno obogaćuju svoje znanje i veštine i to na novoj stručnoj opremi.

„Peščano kupatilo, mikroskopi, sterilizatori i inkubatori koriste se u nastavi mikrobiologije i omogućavaju kvalitetnije izvođenje vežbi, a u okviru predmeta tehnološke operacije sada koristimo mlinove i sita koja učenici ranije nisu imali prilike ni da vide“, kaže Jelena Minić, nastavnica stručnih predmeta. Sa nastavnicom se slaže i Nikola Stojanović, učenik trećeg razreda koji kaže: „Ranije mi je bilo teško da shvatim stvari koje se uče, a koje nemamo prilike da vidimo i zato je ova nova oprema jako važna za mene i želim da se usavršim u radu na njoj“.

Mlekarska škola jedna je od 52 stručne škole koje su učestvovale u projektu „Podrška EU srednjem stručnom obrazovanju u Srbiji“, pomoću kojeg je nabavljena nova oprema vredna dva i po miliona evra i uvedeni savremeni nastavni programi, kao deo sveobuhvatne podrške EU reformi srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji.

Trend bavljenja poljoprivredom kod mladih u Srbiji, čak i onih koji su rođeni i odrasli u gradskim sredinama, postaje sve popularniji. Ubrzan životni ritam, velika zagađenost u urbanim područjima, želja za zdravijim životom, ali i mogućnost da se od poljoprivrede živi i zaradi, dovoljan su motiv za ostanak ili dolazak na selo. Međutim, onima koji poljoprivredu shvataju kao ozbiljan posao, jasno je da bez stručnog obrazovanja i usavršavanja nemaju velike šanse da stvore kvalitetne proizvode. Interesovanje za srednje stručne škole u kojima se obrazuju budući poljoprivredni, prehrambeni, hemijski ili veterinarski tehničari iz godine u godinu raste, kao što raste i potreba za obrazovanim ljudima u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji. Zahvaljujući novoj opremi đaci sada mogu da koriste sve ono o čemu uče u teoriji, da isprobaju nove mašine i vide sve prednosti korišćenja savremene tehnologije u svakodnevnom radu.

Pavle Vujisić samo nosi isto ime kao slavni glumac, ali je odabrao drugi životni poziv – nastaviće da se bavi poljoprivredom na porodičnom imanju, a za poljoprivrednog tehničara uči u Poljoprivredno-veterinarskoj školi Svilajnac. „U školi smo imali obuku za vožnju traktora i polagao sam vozački ispit. To mi je omogućilo da od kuće vozim porodični traktor do svojih njiva. Dedu sam nagovorio da kupimo novu sejalicu i druge priklјučne mašine koje sam video u školi. Mnogo lakše i brže učimo polјoprivrednu tehniku kada nastavnik može da nam pokaže na primeru kako se šta radi“, sa ushićenjem govori Pavle o novoj opremi koju sada koriste u školi.

U Svilajnac je osim mehanizacije stigla i oprema za buduće veterinare – čitav operacioni sto sa svim instrumentima, najsavremeniji mikroskopi i razna druga nastavna sredstva, a novim učilima obradovali su se i nastavnici i đaci iz srednja škola „Žikica Damnjanović“ iz Smederevske Palanke. Prema rečima direktora Željka Poštića, nabavljeni su aparati za ispitivanje kvaliteta sirovina, poluproizvoda i gotovih prehrambenih proizvoda, koji se uveliko koriste u praktičnoj nastavi. „Učenici samostalno ili uz našu minimalnu asistenciju mogu vršiti merenja koja se od njih traže, jer je oprema jednostavna i bezbedna“, objašnjava profesorka hemijske grupe predmeta Katarina Marković. Njene reči potvrđuje i Marko Joksimović, budući operater u prehrambenoj industriji, koji kaže da najviše voli da radi na elektronskom mikroskopu: „Pomoću njega možemo videti ono što običnim mikroskopima nismo mogli, neke vrste buđi i gljivica. Tako otkrivamo jedan novi, nevidljivi svet“.

Uz podršku Evropske unije od 2003. godine razvijene su nove strategije stručnog obrazovanja koje se zasnivaju na partnerstvu sa privredom, profesionalnom razvoju zaposlenih u obrazovanju, primeni novih nastavnih programa i stalnim inovacijama u nastavnom procesu i novoj opremi i nastavnim sredstvima. Do sada je u reformu srednjeg stručnog obrazovanja uloženo 25 miliona evra, a isporukom opreme uspešno je završena peta faza reforme koju podržava Evropska unija. Kao najveći partner Srbije u modernizaciji sistema obrazovanja EU je od 2003. godine donirala oko 100 miliona evra za reformu sektora obrazovanja na svim nivoima, sa ciljem jačanja njegove uloge kao temelja društvenog i ekonomskog razvoja.