Broj organskih poljoprivrednih dobara kao i obradiva površina namenjena ovoj vrsti proizvodnje beleže rast od 50 ili više procenata u protekloj deceniji. U EU se obradiva površina organske proizvodnje povećava za 500.000 hektara godišnje. Rezultat ovoga je broj od preko 186.000 organskih poljoprivrednih dobara širom Evrope na kojima se obrađuje 9.6 miliona hektara, navodi se u najnovijem Izvodu o organskoj proizvodnji Evropske komisije.
Ovogodišnji izvod se temelji na prošlogodišnjem izveštaju o organskoj proizvodnji i nudi pregled obradivih površina i gazdinstava, tipova proizvodnje i osobina poljoprivrednika koji se bave ovom vrstom uzgoja.
Postoje razlike između modela organske poljoprivrede među državama EU. Ipak, sa oko 45 procenata, udeo stalnih pašnjaka je najveći u ukupnoj površini organske proizvodnje, sledi površina rezervisana za uzgoj žitarica sa oko 15 procenata, dok stalni usevi zauzimaju oko 13 procenata.
Organski uzgoj životinja se i dalje odvija u maloj meri (jedan procenat) u odnosu na ukupan uzgoj životinja u EU.
Menadžeri gazdinstava organske proizvodnje su mlađi od onih posvećenih uobičajenoj proizvodnji. U 2010. godini je u okviru organske proizvodnje bilo 61,3 procenta poljoprivrednika mlađih od 55 godina, dok ih je u neorganskoj poljoprivredi bilo samo 44,2 procenta.
U kontekstu značajnog i brzog rasta ovog sektora, Komisija je predložila nova ažurirana i prilagođena pravila sektora koja su trenutno poverena Evropskom parlamentu i Savetu na razmatranje.
Novim predlozima će se unaprediti aktuelni sistem kako bi sektor nastavio svoj održivi rast i mogao da se suoči sa budućim izazovima bez posledica po odnos sa potrošačima (pogledajte IP/14/312 i MEMO/14/215).
Izvod o organskoj proizvodnji.
