Zelena agenda je razvojna strategija koja ima za cilj da odgovori na izazove klimatskih promena i zelene tranzicije, dok je saradnja privatnog i javnog sektora ključna za realizaciju zelenih projekata koji će doprineti očuvanju životne sredine u Srbiji. Od najvećeg značaja je primena postulata cirkularne ekonomije i udaljavanje od linearnog modela poslovanja, uz povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora kako bi se obezbedila sigurnost energetskog sistema.  Zaštita životne sredine i očuvanje prirode bile su teme u fokusu konferencije Serbia Goes Green, koja se održava od 2016. godine u organizaciji Color Media Communications.

Posvećenost Evropske unije podržavanju zelene tranzicije Srbije ogleda se kroz niz projekata finansiranih od strane EU, ali i dodatne ekspertske podrške. Ove inicijative, oslonjene na Zelenu agendu, odnose se na procese dekarbonizacije malih i srednjih preduzeća, poboljšanje energetske efikasnosti i promovisanje obnovljive energije. Diversifikacijom izvora energije i puteva snabdevanja, EU ne samo da podstiče čistiju I zdraviju životnu sredinu već i osigurava pravednu tranziciju za sve.

Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je da je Evropska unija postavila visoke ciljeve za budućnost kako bi Evropa postala klimentski neutralni kontinent do 2050. godine.

„EU je uložila čak 582 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji, ali mi tu nećemo stati. Gledajući u budućnost, Srbija bi trebalo da iskoristi sve prednosti koje nudi Novi plan rasta EU za Zapadni Balkan. Konkretno, kroz naš Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan, cilj nam je da ubrzamo osnovne reforme i integraciju regionalnog tržišta sa jedinstvenim tržištem EU, i donesemo 6 milijardi evra Zapadnom Balkanu do 2027. godine. Za Srbiju, Instrument za reformu i rast će podržati, između ostalog, energetsku tranziciju i usmeriti zemlju ka otpornijoj i čistijoj ekonomiji. Ovo je budućnost Srbije, a EU će nastaviti da bude potpuno posvećena podršci Srbiji i njenim građanima. Težak rad je pred nama od zakonodavstva, sprovođenja normi, ulaganja do dijaloga – sve ključne aktivnosti za neophodne za bolju budućnost, jer čistija energija označava svetliju budućnost.”

Energetska tranzicija donosi brojne prednosti za građane Srbije. Poboljšan kvalitet vazduha direktno se prevodi u bolje javno zdravlje, dok će podsticaj za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost pospešiti inovacije i konkurentnost u skladu sa zahtevima tržišta EU –  što je deo Evropskog zelenog dogovora i ciljeva novog Plana rasta. Sa druge strane, put Srbije ka zelenijoj budućnosti podržan je ogromnom podrškom njenih građana. Nedavna studija Fondacije Fridrih Ebert otkrila je da 94% ispitanika u Srbiji podržava prelazak na obnovljive izvore energije. Ova snažna javna podrška je od ključnog značaja dok Srbija započinje svoj zeleni put, sa EU kao partnerom.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je važnost sigurnog, stabilnog i održivog sistema energije koji ima minimalno negativnih uticaja na životnu sredinu. Dodatno je naglasila značaj sigurnosti koja bi uvek trebalo da bude prioritet, ne samo Srbije već i zemalja regiona kroz jačanje interkonekcija. Istakla je primere saradnje Srbije i EU i to pre svega kroz dodelu bespovratnih sredstava i projekte u okviru distributivnih mreža koji će omogućiti efikasnije upravljanje, ali i efektivniju potrošnju.

Posvećenost EU zelenoj tranziciji Srbije dodatno se ogleda kroz zajedničke napore sa međunarodnim partnerima, bilateralnim donatorima i finansijskim institucijama za podsticanje projekata zelene energije i energetske efikasnosti. Matilde Mordt, stalna koodrinatorka UN u Srbiji rekla je kako je neupitno da klimatske promene utiču na svakodnevni život svih nas od aspekta zdravlja do razvoja. UN podržava povećanje ulaganja i investicija u oblast zelene tranzije uz naglašavanje da je prioritet da se zaštite oni najosetljiviji u našeg društvu, marginalizovane grupe i da niko ne može biti ostavljen po strani u procesu pravedne energetske tranzicije.

Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije naglasio je da posledice klimatskih promena Srbiju koštaju oko 400 miliona evra godišnje, kao i da je jasno zašto zelene teme moraju da budu prioritet svih sektora društva i javnog i privatnog. Pored toga, istakao je značaj uključivanja i dijaloga sa akademskom zajednicom kako bi i oni bili adekvatno uključeni u ovaj proces.

Dok Srbija prihvata ovu transformativnu fazu, poziv na akciju je jasan: zakonodavstvo, sprovođenje, ulaganje i dijalog su temelji za održivu budućnost. U duhu jedinstva i zajedničke odgovornosti, EU i Srbija su posvećene zelenijoj, zdravijoj i prosperitetnijoj budućnosti, a više informacija o podršci EU na ovu temu možete pronaći ovde.