Evropska unija pomaže da se očuva poslednji par orlova krstaša u Srbiji
Nalazi se na grbu Srbije; po njemu su nadimak dobili i srpski sportisti. Moćna je ptica čiji raspon krila prelazi dva metra. To je orao krstaš. U Srbiji je danas, zbog ljudskog nemara, ostao još samo jedan gnezdeći par – Bora i Eržika. Članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije posvećeni su naporima da se orao krstaš sačuva, i uz pomoć Evropske unije, čine sve da preostali par, koji se nalazi u vojvođanskom selu Srpski Krstur, bude zaštićen. To znači da su Bora i Eržika pod danonoćnim posmatranjem i zaštićeni od mogućih štetnih uticaja ljudi i prirode.
„Zbog naglog razvitka poljoprivrede, prirodna staništa za mnoge vrste su se jako smanjila ili čak i nestala. To nije problem samo u Srbiji, već i u celom svetu, ali ono što je bilo najpogubnije za orla krstaša jeste masovna upotreba insekticida pod nazivom Furadan“, kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Upotreba tog otrova u Srbiji je zabranjena tek 2014. godine, ističe Knežević i objašnjava da je Furadan najpre korišćen za tretiranje semena kako bi se usev zaštitio od insekata, ali je njegova upotreba znatno proširena kada su ljudi otkrili koliko je efikasan.
Prema njegovim rečima, Furadan je korišćen za obračun sa psima lutalicama, šakalima i lisicama koji su vlasnicima pravili štetu na imanjima i klali stoku. Postupak je krajnje jednostavan ali sa pogubnim posledicama po prirodu: komad mesa namazan insekticidom se nasumično baca u prirodu.
„Ali, u prirodi je uvek veća verovatnoća da će najpre ptice uočiti meso, tako da su one najčešće prve koje stradaju. Da to treba ozbiljno da nas zabrine pokazao nam je slučaj iz 2018. godine kada smo na Božić dobili informaciju da je mlada jedinka orla krstaša koja se izlegla u Austriji i tamo bila satelitski obeležena, svoj put od čak 4.200 kilometara i kroz osam evropskih država nakon šest meseci završila otrovana u ataru sela Svilojevo kod Apatina“, kaže Knežević.
Autor fotografije: Marton Horvat
Time je izgubljen jedan potencijalni novi žitelj ovih prostora, a u Društvu su shvatili da moraju da rade na edukovanju ljudi o štetnosti pesticida po prirodu i to najpre u onim lokalnim zajednicama u kojima se trovanja najčešće dešavaju: „Svim snagama se trudimo da poljoprivrednicima objasnimo koliko je štetno korišćenje furadana“.
Postoje razni drugi legalni i alternativni „otrovi“ koji se mogu koristiti kontrolisano u poljoprivrednoj proizvodnji. Trovanje predatora je strogo zabranjeno. „Rešenje je da se bolje osiguraju imanja kako oni ne bi mogli lako da uđu i naprave štetu. Ljudi misle da su sami na svetu, da im sve pripada i to je osnovni problem. Potrebno je mnogo truda i rada da se promeni takvo razmišljanje“, ističe još jedan član Društva, Aleksa Vukićević.
U Društvu ističu da je najveći problem to što ljudi nalaze načine da „ispod žita“ nabave Furadan i nakon što je njegova upotreba zabranjena, jer ga smatraju efikasnim a zanemaruju mnogo veće negativne efekte koje on proizvodi.
Tako su članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije prijavili slučaj kada je na vašaru u Senti čovek prodavao „čak 15 litara Furadana i to nedaleko od tezge sa pljeskavicama iako je poznato da samo 0,5 miligrama tog otrova može da usmrti dvadeset i jednog čoveka“.
Ptica sa hrasta krstaša
Nestanak staništa i plena doprineli su smanjenju populacije orlova krstaša ali je upravo upotreba Furadana ovu vrstu dovela na ivicu opstanka u Srbiji.
Orao krstaš je često za svoja gnezda birao stare hrastove na ulazima u naseljena mesta ili izlazima iz njih, na koja su meštani često stavljali znak krsta. To su bili takozvani „zapisi“. Zbog svoje sakralne vrednosti to drveće se nije seklo a narod je orlove koji su se gnezdili na njima nazvao „krstaši“.
Razvojem poljoprivrede, prirodna staništa orlova krstaša svedena na minimum a danak je platilo i staro drveće pogodno za gnežđenje ovih krupnih ptica grabljivica.
Pored toga, došlo je i do nestašice hrane: osnovu ishrane orla krstaša čine tekunice – vrsta glodara nalik veverici koja živi na stepskim pašnjacima i livadama u Vojvodini. Usled masovnog preoravanja stepskih pašnjaka i livada smanjivao se broj tekunica, a to se odrazilo i na brojnost orlova krstaša.
Prema podacima iz publikacije „Ptice Srbije: procena veličina populacija i trendova gnezdarica 2008–2013“ orao krstaš spada u retke gnezdarce, sa svega 5–8 parova, dok je stanje na terenu takvo da su Bora i Eržika jedini poznati gnezdeći par orlova krstaša, kažu Knežević i Vukićević. Oni ističu da je za orla krstaša od izleganja do polne zrelosti ptice potrebno da prođe i do pet godina tokom koji mlade jedinke lutaju divljinom, pa je pitanje da li će te mlade jedinke, s obzirom na to da im preti velika opasnost od trovanja, doživeti petu godinu. Takođe je i pitanje da li će uspeti da nađu partnera/partnerku za parenje.
Autor fotografije: Svetislav Spasov
Uliva nadu to što je mađarska populacija orlova krstaša sada stabilna, iako su se iste stvari koje se sada dešavaju kod nas dešavale i u Mađarskoj, ističu dvojica predstavnika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
„Dobrom politikom zaštite prirode i sankcionisanjem slučajeva trovanja mađarska populacija orlova krstaša je sada stabilna, pa se očekuje da će u jednom trenutku, kada se taj prostor zasiti, neke jedinke sreću potražiti kod nas i odlučiti da svoje gnezdo sviju u Srbiju“, optimistični su Aleksa i Slobodan.
EU projekat okupio pet zemalja u akciji očuvanja orla krstaša
Zajedno sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode iz Novog Sada, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije učestvuje u projektu „PannonEagle Life“- Zaštita orla krstaša u Panonskoj niziji, koji finansira Evropska unija a sufinansiraju ministarstva poljoprivrede Austrije i Mađarske. Projekat je započeo u oktobru 2016. i trajaće do aprila 2022. Glavni cilj projekta je da poveća populaciju orla krstaša tako što će se smanjiti mortalitet (smrtnost) koji uzrokuju ljudi.
Taj cilj zadale su sebi zemlje Panonske nizije koje učestvuju u projektu – Srbija, Mađarska, Slovačka, Češka Republika i Austrija.
„Naš glavni zadatak jeste da stvorimo uslove za povećanje populacije orlova krstaša u Srbiji. Naši zaposleni i volonteri su u vreme gnezdeće sezone – od početka aprila do kraja jula – gotovo danonoćno na kilometar od gnezda i trude se da otklone sve antropogene uticaje na taj par. To znači da neko slučajno ne dođe da poseče drvo, da ne izbije požar, da niko ne ore njivu u blizini gnezda u vreme dok ženka leži na jajima“, objašnjava Knežević.
On ističe da je to prvi projekat tako intenzivne zaštite u Srbiji gde „neko i po vrućini i po zimi u divljini bukvalno čuči nadomak gnezda i prati šta se dešava“.
Da je to potrebno pokazalo se već u prvoj godini projekta kada je pred samo izletanje ptića iz gnezda došlo do velike letnje oluje koja je oborila drvo na kome je bilo gnezdo, ali su zaposleni i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije odmah reagovali i otišli da spasu mladunce Duška i Liliku.
Autor fotografije: Marton Horvat
Brzom reakcijom, mladunci čiji su roditelji Bora i Eržika, preživeli su nalet prirode. Pregledao ih je veterinar, napravljeno im je veštačko gnezdo na istoj lokaciji gde je bilo i pravo i tu su ih zaposleni i volonteri hranili sve dok roditelji nisu prihvatili da opet brinu o njima.
Misija posvećenih ljudi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica, ali i projekta Evropske unije, tu se ne završava: pored aktivne zaštite orla krstaša, cilj projekta je i edukacija stanovništva o upotrebi pesticida.
Tako su za sada zaštićeni orlovi Bora i Eržika, kao i njihovi orlići, a čuva se i biodiverzitet. Napori za to prelaze granice, kao i moćna ptica čiji se lik nalazi na državnom simbolu Srbije.
Orao krstaš (lat. Aquila heliaca) na grbu Srbije nalazi se od 17. avgusta 2004. godine.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije predvodi napore ne samo za očuvanje orla krstaša, već i za očuvanje svih drugih vrsta ptica i zaštitu prirode. Moto Društva koje čine pravi posvećenici prirodi je “Zajedno za prirodu i ljude”.
#pogledajokosebe #pokrenise
