Stana Pantović iz sela Suvo Polje kod Priboja proizvodi sirće od «zukve». Zukva je lokalni naziv za divlje jabuke koje rastu u gustoj, netaknutoj šumi zapadne Srbije. Pored izuzetnog ukusa, ove jabuke su organske i sazrevaju u čistoj i zdravoj sredini, lišenoj bilo kakvih zagađivača. Postoje dve vrste zukve – crvena slađa i žuta kiselija, koja je i najbolja za pravljenje jabukovog sirćeta.

Tradiciju i znanje pravljenja sirćeta od zukve Stana je naučila od svog rođaka. Ranije se zukva “tukla”, odnosno drvenim maljem su se divlje jabuke mrvile na panju i dalje ručno prerađivale. Ovaj mukotrpni posao Stana je pokušala da zameni kućnim aparatima, ali to nije bilo dovoljno za veliku proizvodnju.

Njoj i desetinama žena u tom kraju, u pomoć je pritekla lokalna organizacija Ženska inicijativa Priboj kroz projekat „Osnaži, uključi i povećaj vidljivost žena sa sela„ koji finansira Evropska unija (EU). Kupile su dve mašine za preradu voća i pokrenule proizvodnju tradicionalnih proizvoda od voća, posebno od jabuka. Tako su sebi obezbedili prihode ali i unapredili turističku ponudu.

Rade na unapređenju i očuvanju kulturnih i tradicionalnih vrednosti srpske i bošnjačke zajednice u seoskim sredinama u opštini Priboj, pomažući proizvodnju.  Projekta se realizuje u okviru EU PRO programa koji projekat podržava kroz aktivnosti za jačanje socijalne kohezije u multietničkim sredinama i iznosi 14.885 evra.

“Ja prodajem svoju robu na pijaci, svakog petka. Sirće od zukve stigne pred zimu i ja ga obično prodajem oko Nove godine i Božića, kada se najviše i jede masno”, kaže kroz smeh Stana. Sirće je inače tradicionalno sredstvo za smanjenje masnoće i holesterola u krvi. Može se piti nerazblaženo ili pak pomešano sa vodom, a može se dodavati i u salate.

Baš na toj pijaci se pročulo za fantastične proizvode koje Stana pravi. Predstavnice Ženske inicijative Priboj (ŽIP) su je kontaktirale i zamolile da se uključi u projekat. Pored ajvara, rakije i kompota, porodica Pantović sada proizvodi i veće količine sirćeta od zukve, a nastoje da prošire plasman i van pribojskog kraja. “Ove godine je zukva, i uopšte svo voće dobro rodilo. Nadamo se da će se održati i da ćemo moći da upotrebimo mašine u punom kapacitetu”, kaže Stana sa poletom.

Istorija jabukovog sirćeta

Među najstarije recepte koje pamti ljudska istorija spadaju oni koji govore o tome kako se prave vino i sirće.  Još od Vavilona, preko Feničana do starih Grka i Rimljana, generacije su nasleđivale recept kako od grožđa i jabuka fermentisati vino, a potom i sirće. Jabukovo sirće danas je dodatak jelima, homeopatski lek, preporuka fitness trenera, pomoć pri mršavljenju ali i sastojak fancy alkoholnog osveženja u brojnim kafeima.

Među prelepim planinama u okoloni Priboja (jugozapadna Srbije) raštrkana su plodna sela bogata voćnjacima i gustim šumama. Ovde je ranije bio centar industrijske proizvodnje, ali su usled ekonomske krize i tranzicije mnogi privredni gigante ugašeni. Ljudi su se zato vratili prirodi i poljoprivredi, pokušavajući da prežive, ali i da pronađu održive načine proizvodnje.

U tome su posebno bile aktivne žene – domaćice, biše radnice, poljoprivrednice – koje su preuzele ogroman posao staranja za porodicu i širu zajednicu.

Cela zajednica u proizvodnji 

U istoj opštini, u selu Kalafati, nalazi se domaćinstvo Hajre Amidžić. Okružena voćnjacima i baštama, ova porodica se nadaleko pročula po proizvodnji site. Sita je tradicionalni naziv koji se koristi u ovom kraju za žitki pekmez od jabuka ili krušaka. “Bitno je da su sočne, dobro sazrele i kvalitetne”, ističe Hajra.

Voće koje koriste za proizvodnju site je organsko, domaće. Pored svog voćnjaka, Amidžići otkupljuju i domaće jabuke i kruške od komšija i rodbine. “Ima ljudi koji uzgajaju mnogo više voća i koje je jako kvalitetno. Što i druge ne uključiti”, ističe Hajra i time naglašava da ovaj poduhvat nema ambicije bespoštedne tržišne borbe, već uključivanja ljudi, podrške, čuvanje i ojačavanje celokupne zajednice i vekovne tradicije.

Hajra se proizvodnjom site bavi otkad zna za sebe. Još od detinjstva je svojim starijima pomagala i radila na pripremi i obradi voća. Ranije je to bilo daleko mukotrpniji posao. Uz pomoć improvizovanih drvenih letvica, u džakovima od sukna, jabuke su se “tukle”, a kasnije su se opet ručno mlele i pasirale. “Sa ovim mašinama danas mogu za sat vremena da sameljem 300 kg jabuka. Ranije je za tako nešto trebalo raditi ceo dan. Pa i više!”, naglašava Hajra.

Hajra i njena porodica se raduju ovoj godini, mašinama i obilju voća koje je rodilo. Ona i njen muž su se već dobro pročuli kao vredni proizvođači. Amidžići imaju svoje stalne kupce koji im dolaze na kuću. Hajrin suprug, Sulejman, koji je radio u Mostogradnji, je svu svoju otpremninu uložio u proizvodnju i zasad malina. Oboje se nadaju da će uz pomoć mašina i podrške koju su dobili u okviru projekta moći da pokrenu održivi biznis i pomognu sebi, svojoj deci i široj zajednici.

Čuvari tradicije

Pored starih metoda za proizvodnju hrane projekat je posebnu pažnju posvetio i očuvanju srpske i bošnjačke kulturne tradicije pribojskog kraja. U sklopu ovog projekta 28 seoskih žena pohađalo je edukaciju o srpskoj i bošnjačkoj tradiciji i kulturi i izradi tradicionalnih rukotvorina. Ovim se radi na očuvanju kulture i tradicije i omogućava prenošenje na sledeće generacije.

Šta je EU PRO

EU PRO ima za cilj da doprinese stvaranju uslova za privlačenje novih investicija i otvaranju radnih mesta, većoj konkurentnosti preduzeća, poboljšanom radu lokalnih samouprava i unapređenju socijalne inkluzije u 99 opština u južnoj i istočnoj Srbiji.

Evropska unija je za ovaj trogodišnji program koji je počeo u januaru 2018. opredelila sredstva u ukupnom iznosu od 25 miliona evra.

Program sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije (MEI) i resornim ministarstvima i institucijama Vlade Republike Srbije.