Najveća razlika između IPA III fondova i prethodnih instrumenata za pretpristupnu pomoć je u tome što je Evropska unija shvatila slabosti prethodnih procesa, rekao je Nikola Bertolini, šef za saradnju u Delegaciji EU u Srbiji na događaju Smanjivanje ekonomskog jaza između EU i Zapadnog Balkana: IPA III u fokusu, koji je organizovao Centar za evropske politike – CEP, u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji.
Bertolini je istakao kako je fokus IPA III, za razliku od prethodnih IPA programa, na tome kako se određena zemlja pokaže, i da ne postoje unapred predodređena sredstva za zemlje pojedinačno, već svaka država mora da pokaže zrelost kako bi mogla da koristi sredstva iz pretpristupnih fondova. Bertolini je takođe istakao kako države u regionu moraju raditi na razumevanju potreba građana, moraju pričati njihovim jezikom i razumeti njihove potrebe, kako bi ih potom adresirali, a civilno društvo u tom pogledu ima jednu od ključnih uloga.
Jelena Stojović, konsultantkinja iz NALED-a (Nacionalne asocijacije za lokalni ekonomski razvoj), bivša državna sekretarka u Ministarstvu finansija koja je od 2016-2018. godine upravljala sredstvima pretpristupne pomoći EU u svojstvu Nacionalnog službenika za odobravanje, rekla je kako je jedan od problema u implementaciji IPA I i IPA II bio veliki odliv mozgova i nedovoljno dobra politika zadržavanja kadrova u državnim institucijama, što je značilo nedostatak kvalitetnih i obučenih kadrova koji su mogli da u potpunosti iskoriste sredstva koja su Srbiji bila dodeljena.
Stojović je ukazala da se jaz između zemalja Zapadnog Balkana i članica EU ne smanjuje, nego da se povećava, ali da su sada, kroz IPA III i Ekonomsko-investicioni plan, pružene mogućnosti koje nisu postojale ranije.
„Kompetitivan karakter IPA III daje prostora za takmičenje u korišćenju fondova, međutim, države treba da rade na razvijanju ljudskih kapaciteta i zrelih projekata kako bi to postigle. Nužno je razviti projektne ideje i pretvoriti ih u zrele i dobre projektne predloge, a za to nam je neophodna obuka ljudi i institucija“, rekla je Stojović.
Izvršna direktorka CEP-a, Ranka Miljenović, podvlači da IPA III stavlja naglasak na sve relevantne aktere, uključujući tu i civilno društvo, koje mora biti uključeno u programiranje, ali i u monitoring sprovođenja IPA projekata, te da na taj način drži vladu odgovornom za njihove rezulte. Miljenović je podsetila da je civilno društvo poslednji put bilo uključeno i konsultovano 2017. godine, međutim, da je to bilo više formalnog nego suštinskog karaktera. Miljenović je podsetila da su organizacije civilnog društva ranije uključivane u proces na samom kraju, kada su projekti već bili odabrani i kada je bilo prekasno da daju svoj doprinos.
„Civilno društvo ima kapacitet i ekspertizu da radi na programiranju i implementaciji različitih ‘prozora’ koje navodi IPA III – ne samo u oblasti vladavine prava. Civilno društvo može da pomogne u svim oblastima i Vlada bi trebalo da koristi našu stručnost i znanje kako bi se projekti efikasnije sprovodili“, rekla je Miljenović.
Diskusija je deo serije debata koju je Delegacija EU organizovala sa CEP -om, a čiji je cilj približiti građanima teme vezane za proces pristupanja EU i dati im priliku da o njima sami razgovaraju. Događaji su otvoreni za medije i zainteresovanu javnost.
Foto: Beta
