U oktobru 1985. godine petnaestogodišnji Nebojša Višković gledao je mečeve teniskog turnira Dejvis kup između tadašnje Jugoslavije i Francuske u beogradskoj Hali Pionir i zamišljao kako on nastupa u timu reprezentacije. Teniseri Slobodan Boba Živojinović i Goran Prpić bili su njegovi idoli, baš kao što su za ljubitelje košarke devedesetih godina 20. veka bili Aleksandar Đorđević, Vlade Divac i ostali osvajači zlatnih medalja na evropskim i svetskim takmičenjima.
Već petnaestak godina idol mladih tenisera je Novak Đoković koji je u 2023. godini osvojio 24. Grend slem titulu, a košarkaši Srbije su uspeli da se vrate sa Mundobasketa sa srebrnom medaljom. Atletičarka Ivana Vuleta niže uspehe, kao i odbojkašice i vaterpolisti, a srpski basketaši već postaju drim tim u ovoj košarkaškoj disciplini.
Zato i ne čudi Nebojšu Viškovića, sportskog novinara i komentatora, što se sve više mladih interesuje za sportove u kojima srpskim sportisti imaju uspeha.
„Uobičajeno je da posle velikih uspeha nekih sportista imamo značajan rast popularnosti kod dece da se bave tim sportom. To je dobro jer se onda deca bave sportom, a iz te mase se izdvoji kvalitet i dobijamo neke nove šampione. Može se reći da je to domino efekat — kada se u nekom sportu krene sa uspesima, dođe do kontinuiteta“, kaže Višković.
Uspesi sportista su najveći poziv, mamac da deca počnu da se bave sportom, kaže čuveni sportski komentator. Međutim, Višković, kao neko ko se bavio i sportskom pedagogijom dok je podučavao nove naraštaje tenisu, kaže da ne grešimo kada kažemo da nove generacije nisu zainteresovane za sport.
„Potvrđujem iz svog očinskog iskustva. Sin se bavi sportom, ali je i u tom klišeu telefona i računara koji je poguban ne samo po fizičko, već i po mentalno zdravlje.“
Treneri se nalaze pred novim izazovom, ističe Nebojša Višković, i moraju da nauče decu za mnogo kraće vreme ono za šta im je trebalo duži period.
„Deca više nemaju strpljenja, pa kada se objašnjava deci na treningu — mogu da slušaju tri minuta, a nekada si za to mogao da odvojiš pola sata. To je sada neki filter koji može da pokaže ko će uspeti u sportu jer biti uspešan podrazumeva totalnu posvećenost jer za vrhunski sport je potrebno telo koje će biti prvoklasno i ne budući sportisti ne smeju da dozvole sebi da krive kičmu“, pojašnjava sportski komentator.
Međutim, ako dete ima opciju da ostane u kući i igra igrice i da izađe napolje i bavi se sportom — odabraće ovo prvo zato što su tu njegovi drugari i zato što će biti onlajn sa njima, kaže Nebojša Višković.
„To je sada nova vrsta borbenosti i takmičenja. Tu je veoma bitan uticaj roditelja i da ponavljaju koliki je značaj bavljenja sportom i da se što više bave sportom, a vrhunski rezultati su samo za one talentovane.“
Ipak, u prirodi čoveka je da stremi ka rezultatima i pobedama, ali zavisi šta je cilj.
„Preporuka svim roditeljima čija deca kreću na neki sport jeste da jasno postave neke realne granice dokle dete može da dogura — ako idemo preko toga onda se ispunjavaju bolesne ambicije. Bavljenje sportom je dobro i zbog tela i duha, ali ako ne mogu da se postignu vrhunski rezultati i ovi osnovni ciljevi su dobri. Oni koji uspeju da spoje i jedno i drugo — oni su pravi pobednici“, navodi Višković.
Evropska nedelja sporta održava se od 23. do 30. septembra. Ovogodišnja kampanja je 9. po redu u organizaciji Evropske komisije, a po 6. put se održava u Srbiji. Cilj aktivnosti je da skrenu pažnju na važnost fizičke aktivnosti za zdravstveno stanje pojedinca.
Više o aktivnostima možete videti na vebsajtu Evropske nedelje sporta
Foto: Privatna arhiva
