Isključivi zadatak Kancelarije evropskog javnog tužioca će biti istraga, gonjenje i privođenje pravdi – na sudovima zemalja članica – počinioca krivičnih dela koja se tiču budžeta EU.

Savet ministara pravde je održao debatu na predlog Evropske komisije za uspostavljanjem Kancelarije evropskog javnog tužioca (IP/13/709). Po prvi put su razgovarali o ključnim problemima predloga, kao što je ustrojstvo Kancelarije javnog tužioca, podela zadataka i proceduralne garancije iznete u predlogu.

Današnja debata sledi podršku  Francuske i  Nemačke  koje su pozvale na brzi dogovor o Kancelariji evropskog javnog tužioca, kao i podršku koju su glasanjem na predlog Evropske komisije dali Odbor za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta (LIBE) (IP/14/124), Odbor za kontrolu budžeta Evropskog parlamenta (CONT) i Odbor za pravne poslove (MEMO/14/102).

„Ovo je bio dobar mesec za napore uložene na polju zaštite novca poreskih obveznika EU. Javne finansije su pod pritiskom širom Evrope i o svakom evru se vodi računa. Evropski budžet je federalni budžet. Ako ga mi ne zaštitimo od kriminala, niko drugi to neće uraditi”, rekli su Vivijan Reding, potpredsednica Evropske komisije, i Algirdas Šemeta, Komesar za borbu protiv prevara. „Ideja o kancelariji evropskog javnog tužioca počinje da se realizuje: Evropski parlament podržava predlog, a postoji i podrška zemalja članica. Ovo ubrzava čitav projekat i doprinosi brzom napretku razgovora u Savetu pod vođstvom grčkog Predsedništva.”

Sledeći koraci: Evropski parlament će na plenarnom zasedanju glasati o privremenom izveštaju na predlog Komisije. Da bi postao zakon, predlog mora biti jednoglasno prihvaćen od zemalja članica u Savetu, ali tek nakon odobrenja Evropskog parlamenta. Ako jednoglasnost ne bude postignuta u Savetu, ugovori predviđaju da grupa od najmanje devet zemalja članica može ući u pojačanu saradnju (član 86 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije [TFEU]).

Ključni elementi predloga Komisije o kojima su ministri danas razgovarali uključuju:

  • Isključivi zadatak Kancelarije evropskog javnog tužioca, koji će biti istraga, gonjenje i privođenje pravdi – na sudovima zemalja članica – počinioca krivičnih dela koja se tiču budžeta EU
  • Kancelarija evropskog javnog tužioca bi trebalo da ima decentralizovanu strukturu, integrisanu u nacionalne zakonske sisteme. Delegirani evrospki tužioci će izvršavati istrage i gonjenja u odgovarajućoj zemlji članici, uz pomoć osoblja koje je iz te zemlje i primenjujući nacionalne zakone. Njihove akcije će koordinisati evropski javni tužilac kako bi se obezbedio jedinstveni pristup istrazi širom EU, što je posebno važno za slučajeve koji prevazilaze granice jedne zemlje.
  • Nacionalnim sudovima će biti poverena sudska revizija, što znači da će oni moći da ospore odluke evropskih javnih tužioca. Istovremeno, predlog osigurava čvrsta proceduralna prava osumnjičenih koji su pod istragom Kancelarije evropskog javnog tužioca.
  • Predlog garantuje pojačanu zaštitu proceduralnih prava za osobe koje su pod istragom Kancelarije evropskog javnog tužioca od onih koja trenutno postoje u nacionalnim sistemima. Ovo na primer uključuje pravo na prevodioca, pravo na informisanje i pristup dokazima, pravo na advokata u slučaju pritvora ili pravo na prikupljanje dokaza.

Pozadina

Danas, osude za pronevere prema podacima iz EU značajno varijaju širom EU: širom Evrope, samo 45,7% ovakvih slučajeva u zemljama članicama bude pod istragom nacionalnih pravosudnih organa dok je procenat osuđivanja samo 42,3% (videti IP/13/709). Ovo znači da mnogi kriminalci koji kradu novac poreskih obveznika uspevaju da umaknu pravdi.

Kancelarija evropskog javnog tužioca će se pobrinuti da svaki slučaj koji se tiče pronevere novca iz budžeta EU, bude stavljen pod istragu, kako bi kriminalci znali da će biti gonjeni i privedeni pravdi. Ovo će imati snažan preventivni efekat.

Osnivanje Kancelarije evropskog javnog tužioca je uslovljeno Lisabonskim sporazumom (član 86 TFEUa). Prema Ugovorima EU, Danska neće biti član Kancelarije evropskog javnog tužioca. Velika Britanija i Irska su takođe odlučile da ne podležu pravilima Ugovora tako da ni one neće učestvovati u radu Kancelarije.