Suše, poplave, oluje – kako da smanjimo rizik od katastrofa?

Mehanizam Evropske unije za civilnu zaštitu (UCPM) jedan je od najboljih primera solidarnosti EU na delu, kaže u intervjuu za „Kurir“ Sakelaris Hurdas, šef Sektora operacija III Delegacije EU u Republici Srbiji.

Kako katastrofe utiču na privredu i ljude? Šta zemlje mogu da učine da poboljšaju svoje kapacitete da efikasno odgovore na potencijalne katastrofe?

– Prirodne katastrofe i katastrofe izazvane ljudskim faktorom često ugrožavaju veliki broj ljudi, uzrokujući gubitak života, domova, poslovanja i narušavajući osnovnu infrastrukturu. Uticaj varira u zavisnosti od brojnih varijabili – uključujući obim i trajanje događaja, strukturu lokalne privrede, geografsko područje koje je pogođeno, bazu stanovništva. Međutim, kada se naruše fizička sredstva koja pomažu u stvaranju prihoda, kao što su putevi, mostovi, fabrike, komunalna infrastruktura, šume ili drugi prirodni resursi, društveno-ekonomski gubici za lokalne zajednice mogu da budu ogromni i dugotrajni. Svet se suočava s katastrofama bez presedana, poput suša, poplava i oluja. Klimatske promene su dramatično povećale pojavu katastrofa. Stoga zemlje treba da pojačaju napore da mapiraju rizike i procene svoju ranjivost na katastrofe, uključujući kaskadne i kumulativne efekte višestrukih opasnosti, na primer poplava i klizišta ili suša i šumskih požara. Zemlje bi trebalo da podjednako sarađuju i angažuju se s lokalnim, regionalnim i globalnim partnerima kako bi ojačale kapacitete sistema analize, prevencije i ranog upozoravanja, koji mogu da spasu živote u slučaju katastrofalnog događaja. Pošto katastrofe ne poznaju nacionalne ili etničke barijere, takođe je imperativ da se ojačaju regionalni mehanizmi saradnje za zaštitu i spasavanje ljudi preko jurisdikcija i granica.

Kako je EU, kao najveći donator Srbije, podržala našu zemlju u rešavanju izazova u upravljanju vanrednim situacijama i povećanju otpornosti na katastrofe?

– Pomoć je dostupna kada je Srbiji najpotrebnije. EU je podržala Srbiju nakon katastrofalnih poplava 2014. Ukupan budžet od više od 160.000.000 evra uložen je u projekte rekonstrukcije, kao što su izgradnja preko 230 kuća, škola ili renoviranje skoro 2.500 objekata pogođenih poplavama u brojnim opštinama. Projekti su stavili poseban naglasak na prevenciju od poplava, aspekte upravljanja rizikom od poplava, kao i razvijanje otpornosti kako bi se smanjio ili izbegao uticaj teških vremenskih uslova u budućnosti. Tokom pandemije kovida, EU je finansirala zapošljavanje 200 srpskih lekara i medicinskih sestara da pojačaju kapacitete u srpskim bolnicama, zatim nabavku 32 sanitetska vozila i 26 specijalizovanih vozila za transport vakcina, 100 kontejnera sa medicinskim nameštajem koji se koriste za medicinsku trijažu i grant od 27 miliona evra Ministarstvu zdravlja Srbije za direktnu kupovinu vakcina protiv kovida. EU je takođe finansirala transportne troškove 15 letova sa preko 720 tona medicinskog materijala, kao što su laboratorijski materijal, medicinski kiseonički sistemi ili lična zaštitna oprema. Trenutno EU podržava razvoj domaćih kapaciteta za upravljanje vanrednim situacijama, kao i za sveobuhvatniji i strateški pristup analizi rizika, uključujući one koji su rezultat klimatskih promena. Projekti koje sprovode UNDP i FAO, ukupne vrednosti 16,6 miliona evra, doprinose poboljšanju spremnosti i odgovora na vanredne situacije, kao i uvođenju pristupa otpornosti na klimu u urbanističko planiranje, investicije i poljoprivrednu politiku. Što se tiče upravljanja vanrednim situacijama, podrška EU institucijama (Sektoru za vanredne situacije MUP, zdravstvenom sistemu Srbije, Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, kao i lokalnim jedinicama civilne zaštite i volonterskim organizacijama) podrazumeva donaciju specijalizovanih vozila (za gašenje požara, gorsko spasavanje, hitnu pomoć i dekontaminaciju), obnovljenu opremu i napredne obuke za aktere na centralnom i lokalnom nivou.

Projekat koji sprovodi UNDP predviđa i rekonstrukciju objekta za obuku jedinica civilne zaštite u Kraljevu i nove zgrade za štab Sektora za upravljanje vanrednim situacijama. U istoj zgradi bi mogao da se smesti i centar 112 kako bi građanima pružio efikasniju i bržu hitnu pomoć. S tim u vezi, EU je 2021. finansirala pripremu jedinstvenog evropskog broja za hitne slučajeve 112, njegov detaljan dizajn i analizu, koji su identifikovali neophodne korake da bi usluga bila u potpunosti operativna i u skladu sa standardima EU. Štaviše, projekat je ponudio Sektoru za upravljanje vanrednim situacijama niz radionica i studijskih poseta različitim pozivnim centrima za hitne slučajeve u državama članicama EU. Nadam se da će vlasti dati prioritet aktiviranju broja 112 u narednim mesecima. EU podržava srednjoročnu i dugoročnu otpornost Srbije na katastrofe kroz razvoj strateških i sistematičnijih pristupa za smanjenje rizika od katastrofa. U tom smislu, registar rizika od katastrofa, javna baza podataka koja integriše sve istorijske podatke o opasnostima, predstavlja značajno dostignuće u skladu sa standardima EU za urbano i investiciono planiranje zasnovano na riziku. Poljoprivreda je jedan od sektora koji su najviše pogođeni prirodnim hazardima, koji utiču na veliki deo stanovništva i izazivaju znatne ekonomske gubitke. Procenjuje se da će u narednim godinama klimatske promene imati znatan uticaj na buduću proizvodnju. Da bi smanjila ranjivost malih poljoprivrednika, EU, preko našeg partnera FAO, podržava srpske institucije i lokalne aktere u razvoju kapaciteta za uvođenje pristupa otpornosti na klimu u poljoprivredi, kao što je upotreba materijala otpornih na grad za plastenike ili uvođenje sorti useva otpornih na poplave.

Šta možete da nam kažete o saradnji EU i Srbije kada je reč o Mehanizmu EU za civilnu zaštitu?

– Mehanizam EU za civilnu zaštitu (UCPM) jedan je od najboljih primera solidarnosti EU na delu. Podrazumeva reagovanje u vanrednim situacijama u svakom trenutku (24/7), ali i bilateralne i regionalne programe prevencije i pripravnosti. U slučaju reagovanja, kada hitna situacija preplavi sposobnosti reagovanja zemlje u Evropi i šire, mehanizam, kojim koordinira Evropska komisija, brzo mobiliše hitnu podršku putem direktne veze sa organima civilne zaštite zemalja učesnica. Specijalizovani timovi i oprema mogu u kratkom roku da se mobilišu za raspoređivanje unutar i van Evrope. Mehanizam takođe pomaže u koordinaciji aktivnosti nacionalnih vlasti u pripremi za katastrofe i prevenciji i doprinosi razmeni najboljih praksi. Ovo olakšava kontinuirani razvoj viših zajedničkih standarda, omogućavajući timovima da bolje razumeju različite pristupe i da rade naizmenično kada dođe do katastrofe. Srbija se pridružila Mehanizmu 2015. godine. Od tada je imala koristi od njegovog aktiviranja u nekoliko navrata, posebno tokom kovida 19, kada je aktiviran mehanizam za isporuku lične zaštitne opreme i medicinskog materijala namenjenih raznim institucijama u Srbiji. Zahvaljujući istom mehanizmu 54 državljanina Srbije mogla su da se vrate kući jer im je dat prioritet na letovima za repatrijaciju iz svih krajeva sveta nazad u Evropu. Podrška koju nudi mehanizam povećava pripremljenost srpske civilne zaštite i verujem da će svakako doprineti da Srbija postane ključni akter solidarnosti EU u regionu. Kada je reč o prevenciji i pripravnosti, međunarodna saradnja UCPM obuhvata obuke, vežbe i programe podizanja kapaciteta na bilateralnom i regionalnom nivou, kao što je tekući IPA program „Šumski požari i poplave“. Novi ambiciozni regionalni program za Srbiju (14 miliona evra), ostatak zapadnog Balkana i Tursku biće pokrenut u januaru 2023. i postaće vodeća akcija saradnje EU u regionu u narednih četiri-pet godina koja se bavi zdravstvenim hitnim slučajevima i zemljotresima, uključujući i sredstva za opremu. Novi program tehničke pomoći civilnoj zaštiti na licu mesta takođe će biti pokrenut od sledećeg januara. Bliska saradnja će biti obezbeđena „Inicijativom za spremnost i prevenciju katastrofa“ za jugoistočnu Evropu, čiji je Srbija aktivan član.

Kovid 19 je jedan od najnovijih primera globalnih vanrednih situacija. EU je među prvima pomogla Srbiji po izbijanju pandemije. Šta smo svi naučili iz ove krize?

– Zaista, pandemija i mere socijalnog distanciranja stvorili su osećaj izolacije u našem društvu, destabilizujući naš društveni život, menjajući naše odnose, izazivajući psihički i fizički stres kao nikada pre. To je pogoršalo društvene nejednakosti koje su već bile prisutne, proširujući društveno-ekonomske podele u našim društvima. Ovo pokazuje koliko su društveni život i život zajednice neophodni u našem individualnom postojanju. Otkriva sva ograničenja modela koji u središte stavlja pojedinca. Probudio je potrebu da se ponudi pomoć i solidarnost u podršci manje privilegovanim ljudima i onima kojima je najpotrebnije. U skladu sa principom solidarnosti, EU je osmislila ambiciozne programe, kao što su „Evropa sledeće generacije“ i „Ekonomsko-investicioni plan za zapadni Balkan“, kako bi podržala najkrhkije privrede, ponovo pokrenula dugoročna ulaganja u radna mesta i privredni rast, podržala zelenu i digitalnu tranziciju i integraciju i približavanje EU. Izazovi s kojima se danas suočavamo, poput globalnog zagrevanja, energetske krize ili neopravdane agresije na Ukrajinu, potvrđuju našu neizbežnu međuzavisnost i jasno pokazuju koliko je važna međunarodna solidarnost u najkritičnijim trenucima.