Niskokvalifikovani radnici su suočeni sa sve većim teškoćama pri pronalaženju posla, sve teže zadržavaju radno mesto, dok čak i za jednostavne poslove gube trku sa srednje obučenim radnicima. Nasuprot ovome, broj radnih mesta za neka od visokokvalifikovanih zanimanja se povećava. Ovo su glavni zaključci nedavno objavljenog Evropskog izveštaja o upražnjenim radnim mestima i zapošljavanju za 2014. godinu.
Prema ovom izveštaju, sve su učestaliji privremeni i honorarni poslovi, a naglašena je potreba za pružanjem veće podrške na prelazu iz škole na posao, smanjenjem raslojavanja tržišta rada, kao i potrebu za stručnim usavršavanjem radnika, posebno onih koji su nisko kvalifikovani.
„Stalno raslojavanje tržišta rada i spori ekonomski oporavak znače manje mogućnosti za zaposlenje i povećani rizik od siromaštva. Oni sa niskim nivoom obrazovanja imaju jako loše izglede za zaposlenje ukoliko ne steknu sposobnosti i znanja koje poslodavci traže”, rekao je Laslo Andor, evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju.
Izveštaj pokazuje da su samo Austrija, Belgija, Nemačka, Malta i Švedska uspele da povrate nivoe bruto društvenog proizvoda (BDP-a) i zaposlenosti na one od pre krize. U 2012, na 218 miliona stanovnika, prosečna stopa zaposlenosti u EU je bila 2,6 procenata niža od one zabeležene u 2008.
Iako postoje značajna odstupanja od države do države, broj slobodnih radnih mesta je u proseku smanjen za 19 procenata, dok je stopa zapošljavanja opala za 14 procenata u periodu između 2008. i 2012. godine.
Niskokvalifikovani mladi ljudi su bili najgore pogođeni krizom: stopa zapošljavanja je u drugom kvartalu 2013. godine opala za 31 procenat u poređenju istim periodom 2008. godine.
Broj privremenih i nestandardnih ugovora o radu je porastao između 2008. i 2012. Od ukupnog broja radnika angažovanih u 2012, 58 procenata je potpisalo privremene ugovore o radu. Osim toga, većina ugovora je bila potpisana protiv volje radnika što je pokazalo da su radnici u potrazi za poslom primorani da pristanu na privremeni ili honorarni posao. Kada su u pitanju “jednostavna zanimanja”, više od 70 procenata radnika je angažovano na osnovu privremenog ugovora o radu.
Među zanimanjima za kojima najbrže raste potražnja preovlađuju ona koja zahtevaju višu stručnu spremu. Zabeležen je ogroman rast u zapošljavanju stručnjaka u oblasti softvera i prodaje, kao i radnika na pružanju usluga lične nege, te medicinskih tehničara.
Poslovi na kojima se traži niža ili srednja stručna sprema, posebno oni koji zahtevaju manuelne veštine, u 2011. i 2012. su beležili najveći pad. Najveći pad broja zaposlenih je zabeležen u građevinskom sektoru (17 procenata na nivou EU, sa padom od pedeset procenata u Grčkoj, Irskoj, Litvaniji i Španiji) dok je sektor proizvodnje zabeležio pad od 10 procenata na nivou cele EU, a u pomenutim državama iznosio je 20 i više procenata.
Za dodatne informacije
Vest objavljena na sajtu Generalnog direktorata za zapošljavanje
Pratite Lasla Andora na Tviteru
Prijavite se za besplatni elektronski bilten Evropske komisije o zapošljavanju, socijalnim pitanjima i inkluziji
