Švedska od 1. januara 2023. preuzima predsedavanje Evropskom unijom od Češke i prioriteti će biti slobodnija, bezbednija i zelenija Evropa, poručila je ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David na panel diskusiji “Predaja štafete” koju je organizovao Centar za evropske politike.

“Švedska preuzima predsedavanje u vremenu tekstonskih promena ne samo za našu zemlju, već i za čitavu Evropu. Imamo četiri prioriteta na kojima ćemo raditi u narednih šest meseci. Želimo da garantujemo bezbednost evropskim građanima i da ojačamo ulogu EU u svetu, da ubrzamo klimatske reforme i inovacije, da ojačamo kompetetitvnost EU i stvorimo nova radna mesta, ali i da zaštitimo evropske vrednosti koje su napadnute agresijom Rusije na Ukrajinu”, rekla je Ben David.

Ona je dodala i da će Švedska raditi na tome da održi jedinstvo država članica povodom pitanja ruske agresije, ali i da će nastojati da usaglasi evropsku poziciju sa stavovima partnerskih država, pre svega zemljama kandidatima za članstvo u EU.

Jedinstvo Unije bio je jedan od najvažnijih prioriteta i za Češku koja je predsedavala EU u prethodnih šest meseci.

Ambasador Češke u Srbiji Tomaš Kuhta naveo je da je ta zemlja usmeravala diskusiju unutar EU o svim važnim pitanjima i da je pitanje članstva Zapadnog Balkana bilo visoko na agendi češkog predsedavanja.

“Samit Evropske političke zajednice u Pragu bio je primer kako EU zajedno sa svojim partnerima na pravi način može da razgovara o budućnosti kontineta. To svakako uključuje Zapadni Balkan, a predlog češkog presedavanje je bio da se zemlje regiona postepeno primaju u članstvo, odnosno da im se, na osnovu zasluga, daje mogućnost da budu deo fonodva EU i da se time omogući da građani regiona osete direktne benefite od procesa pristupanja”, rekao je Kuhta.

Dodao je i da Češka smatra da bi taj predlog trebalo pre svega razvijati u pravcu veće slobode kretanja, roba, usluga i ideja između EU i Zapadnog Balkana, jer će se time pokazati da nije reč samo o evropskom novcu, već o deljenju zajedničkih vrednosti.

“Naravno, ukoliko bi došlo do nazadovanja u ključnim oblastima, benefiti bi bili uskraćeni zemljama kandidatima. Ništa ne bi bilo zagarantovano”, objasnio je češki ambasador u Srbiji.

Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre pohvalio je češko predsedavanje zbog toga što je uspelo da održi jedinstvo i konsenzus među državama članicama oko ruske agresije na Ukrajinu i pomogne im da razumeju važnost istorijskog momenta.

“Pre nekoliko dana zemlje članice su se dogovorile oko finansijske pomoći Ukrajini u iznosu od 18 milijardi evra za 2023. godinu. EU je diverzifikovala i svoje energetske izvore kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa i energenata jer Rusija nije pouzdan dobavljač”, rekao je Žiofre.

Saglasan je sa tim da je ruska invazija na Ukrajinu stvorila novu priliku i za zemlje Zapadnog Balkana kada je reč o proširenju.

“Evropska unija je i na nedavnom samitu u Tirani poslala jasnu poruku da želi da integriše Zapadni Balkan u svoje redove. Načinili smo i konkretne poteze da zaštitimo region u energetskoj krizi. Odvojili smo milijardu evra pomoći za enregtiku – pola milijarde budžetske pomoći za one najosetljivije grupe i pola milijarde za izgradnju infrastrukture i energetsku diverzifikaciju”, naveo je ambasador EU u Srbiji.

Predavanju “štafete” predsedavanja između Češke i Švedske prisustvovala je i ministarka evropskih integracija Srbije Tanja Miščević, koja je poručila da je Srbija svesna izmenjenih okolnosti i da je nakon 24. februara i početka rata u Ukrajini akcenta Evropske unije na spoljnoj politici i da će usklađenost sa sankcijama EU ka Rusiji biti glavno merilo napretka zemlje u procesu pregovora.

“Nema polemike oko toga da li Srbija deli zajedničku bezbednosnu viziju Evrope. Mi smo pokazali podršku i solidarnost sa Ukrajinom. Ne samo da smo osudili rusku agresiju i nismo podržali refrendume u četiri regiona, već i ekonomski i humanitarno pomažemo Ukrajinu”, rekla je Miščević.

Naglasila je i da se Srbija dobro seća koliko je teško kada jednoj zemlji uništite energetski sektor i da je u međunarodnim telima osudila rusku agresiju i dala punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, jer na taj način štiti i sopstvenu teritorijalnu celovitost.

Zemlje članice Evropskom unijom predsedavaju šest meseci, a rotiraju se po unapred utvrđenom redosledu. Nakon Švedske, koja će predsedavati Unijom od 1. januara i 30. juna,  na čelu EU, u durgoj polovini 2023, godine biće Španija.