„Neka zajednice predvode“ slogan je ovogodišnjeg Svetskog dana borbe protiv AIDS-a.
Od 1988. godine, prvi dan decembra prilika je da se prisetimo svih onih koji se protiv bolesti bore i podržimo napore istraživača, doktora i brojnih drugih. Istorijski, borba je bila putovanje od straha i neizvesnosti do ozbiljnog naučnog napretka kroz terapije i povećanje svesti.
Jedan od najvećih izazova za svet bio je prevazilaženje stigme i dezinformacija koje su okruživale AIDS u ranim godinama, ometajući napore u prevenciji i dovodeći do diskriminacije zaraženih.
Prvi put identifikovan u Sjedinjenim Američkim Državama, AIDS/SIDA je u početku bila okarakterisana nizom retkih, infekcija i karcinoma koji utiču na imuni sistem. Virus odgovoran za SIDU, virus humane imunodeficijencije (HIV), kasnije su 1983. identifikovali istraživači Fransoaz Bare-Sinusi i Luk Montanije.
Podaci UN za 2022. pokazuju da skoro 40 miliona ljudi širom sveta živi sa HIV-om, 1,3 miliona ljudi se novoinficiralo HIV-om, a 630.000 ljudi je umrlo od bolesti povezanih sa AIDS-om 2022. godine.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u Rеpublici Srbiјi su rеgistrоvаnе 4524 оsоbе inficirаnе HIV-оm, оd којih su 2152 оsоbе оbоlеlе оd AIDS-а, dок su 1192 оsоbе inficirаnе HIV-оm umrlе оd AIDS-а, а јоš 144 оsоbе inficirаnе HIV-оm su umrlе оd bоlеsti ili stаnjа која nisu pоvеzаnа sа HIV infекciјоm.
Od 1997. godine visokoaktivna antiretrovirusna terapija (HAART) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za sve zdravstvene osiguranike.
View this post on Instagram
Evropska unija značajno ulaže u razvoj novih lekova, vakcina i inovitivnih strategija u borbi protiv ove bolesti. Samo u poslednjih nekoliko godina, EU je obezbedila više od 220 miliona evra u projekte koji obezbeđuju alate za predviđanje, razvijanje i odabir najperspektivnijih kandidata za vakcinu za testiranje u ranoj fazi procesa, doprinoseći tako globalnom radu na vakcini protiv HIV-a.
Kroz istraživačke aktivnosti, EU jača uključivanje svih relevantnih aktera u procesu (npr. zajednice pacijenata, društvene naučnike i slično), kao i uticaj na kreiranje politike stavljanjem na raspolaganje visokokvalitetnih podataka za preporuke zasnovane na dokazima.
Tekuća istraživanja se fokusiraju na razvoj novih lekova, vakcina i inovativnih strategija prevencije za dalju kontrolu širenja HIV-a i poboljšanje kvaliteta života onih koji žive sa virusom. Do danas napravljen je ogroman napredak u istraživanju i medicini za lečenje AIDS-a , što dovodi do značajnog smanjenja mortaliteta i morbiditeta. AIDS je danas izlečiv i tretmani pružaju sličan životni vek kao i neinficiranoj populaciji.
Poslednjih godina, svetska zajednica (kao deo globalnih razvojnih ciljeva UN) postavila je ambiciozne ciljeve da okonča epidemiju AIDS-a do 2030. To uključuje ne samo proširenje pristupa lečenju, već i rešavanje društvenih determinanti, smanjenje stigme i obezbeđivanje sveobuhvatne zdravstvene zaštite za sve.
Iako su napravljeni značajni pomaci, borba protiv HIV/AIDS-a se nastavlja, naglašavajući važnost globalne saradnje, istraživanja i stalne posvećenosti okončanju epidemije.
