Umetnost koju stvaraju trans umetnici i umetnice, kao i umetnost koja se bavi pitanjima trans zajednice i transeksualnosti je često u senci ne samo konvencionalne kulture, već i u okviru same LGBT zajednice. Trans zajednica borbu za svoja prava i vidljivost sprovodi u uslovima brojnih zakonskih, ali i društvenih prepreka i nerazumevanja.

Zbog toga, par dana nakon obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve transfobije (21.11.), održana je treća debata u okviru serijala LGBTI razgovora o kulturi posvećena trans umetnicima i umetnicama, te umetnosti koja je nadahnuta iskustivama i temama trans zajednice.

Agata Milan Đurić, trans umetnica i aktivistkinja, se prisetila početaka borbe za prava trans zajednice. “Prvi dan ponosa u Jugoslaviji se desio još 1986. godine na tribini Ljube Stojića, progresivnog psihologa i novinara, koji je držao seriju diskusija na temu seksualnosti. Na tom skupu su se pojavile Merlinka i Lepa Mlađenović. Merlinka je, u trenucima velike tenzije zbog samog održavanja tribine, govorila o pravu na različitost i autentičnost. Govorila je o godinama ćutanja i sakrivanja, pokazala je da ljudi poput nas postoje“, istakla je Agata.

Nastavljajući da se bavi pitanjima trans zajednice i umetnosti, Agata je vodila i radio emisiju Gejm, te se pojavljivala u pozorištu i krčila puteve dreg umetnosti u Srbiji. “Dreg je uvek i aktivistički čin” naglasila je Agata.

Helena je postala jedna od najprepoznatljivijih trans osoba u Srbiji, kada je kao major Vojske Srbije bila penzionisana zbog svog rodnog identiteta. Ona se od tada posvetila aktivizmu i borbi za prava trans zajednice u Srbiji. “Aktivizam je nešto što sprečava umetnost da se banalizuje”, istakla je Helena. Osvrćući se na predstavljanje trans ljudi u filmu i u javnom prostoru u Jugoslaviji i tokom devedesetih, kaže da ju je oduvek pogađalo izvrtanje ruglu nečijih identiteta. “Ono što me je oduvek nerviralo je banalizovanje svega toga i pravljenje estrade od nečega što je nečiji stvarni život”, naglasila je Helena.

Danas imamo novi talas mladih dreg kraljica i veoma živu dreg scenu u Srbiji. Pored performativnih umetnosti, tu su i brojne druge oblasti kulture u kojima se trans osobe ističu. Jedna od njih je i trans umetnica Sara Sarić, koja se putem video poruke obratila učesnicima i publici. Ova mlada rediteljka, scenaristkinja i vizuelna umetnica je ohrabrila mlade trans osobe da budu slobodne u izražavanju svojih identiteta i da ih to ne sputava, već da bude izvor njihovog umetničkog nadahnuća i kreativnosti.

Vidljivosti trans zajednice je posvećena izložba fotografija, kao i monografija pod nazivom “Trans Balkan”, a koju je osmislio i realizovao fotograf Aleksandar Crnogorac.  “Moja težnja, kao fotografa, je bila da skrenem pažnju na stvari koje ne dobijaju dovoljno svetlosti”, istakao je Aleksandar. Monografija je plod trogodišnjeg rada i putovanja, i prikazuje 105 portreta i sudbina trans osoba različitih godina i društvenog statusa iz jedanaest zemalja Jugoistočne Evrope – od Slovenije do Turske. “Područje Balkana je poznato po konzervativnim i neblagonaklonim stavovima prema seksualnim i rodnim manjinama, ali većina lakše prihvata nepoznato ili neobično kada im se predstavi na njima blizak i empatičan način”, naglasio je autor.

Razgovori o LGBTI kulturi (LGBTI Culture Talks) je serija od tri offline/online događaja u znak podrške beogradskoj Nedelji ponosa 2021, kao i novoj Strategiji ravnopravnosti LGBTIQ koja je usvojena u novembru 2020. Cilj ovih događaja je promovisanje inkluzije i različitosti, te borba protiv nejednakosti u kulturi, kroz promovisanje kulture i umetnosti čiji su autori članovi LGBTI zajednice u Srbiji. Kroz povećanje vidljivosti ovih umetnika/ca i kulturnih radnika/ca, serijal želi da doprinese smanjenju zločina iz mržnje, govoru mržnje i nasilja nad LGBTI osobama, te izgradnji inkluzivnog društva.