Potrošač u Srbiji prava najčešće ima samo na papiru, a da bi se to promenilo, potrebne su izmene zakona i funkcionalnija rešenja, Istraživanje Centra za evropske politike (CEP) pokazuje da je deset godina od donošenja prvog Zakona o zaštiti potrošača, koji je u skladu sa evropskim pravilima, potrebno da Srbija preispita postojeći model.
Iako sličan nemačkom, na ovom prostoru ispostavlja se neefikasan zbog tromosti pravosudnog sistema.
“Veliki trgovci uspostavljaju komunikacioni zid prema potrošačima, stavljaju iste tipske odgovore, njima se uvek na isti način odbijaju reklamacije. Bukvalno im se stavlja do znanja da su potpuno nebitni, da ne mogu ništa da urade i šta god oni pisali i pričali, koje god dokaze isticali, to im neće biti prihvaćeno. Onda se oni obrate nama, pa onda mi pišemo, a neretko nam se dešava da čak i nama koji smo potrošačko udruženje odgovore drsko, pa čak pokušavaju i nas da obmanjuju za nešto gde smo mi stručni da kažemo da nešto nije u redu”, priča Jovan Ristić, iz udruženja potrošača “Efektiva”.
Ristićevo iskustvo dalje govori da ako prodavcu zapretite tužbom – odgovor se može sumirati jednom rečenicom: “Samo napred – tuži me!”
S druge strane, pravda je na sudu skoro nedostižna, a troškovi spora često višestruko veći od vrednosti kupljenog proizvoda.
Potencijalna rešenja
Dušan Protić, programski menadžer u CEP, nudi tri moguća rešenja za nepravdu koju doživljavaju potrošači.
“Jedan takav pravac je jačanje ili proširenje nadležnosti postojeće Komisije za zaštitu konkurencij. Drugi pravac razmišljanja jeste vezan za problem teškoća u sudskom postupku, na neki način jačanja vansudskog rešavanja sporova. Naš predlog je osnivanje potrošačke arbitraže. Treći pravac koji takođe predlažemo je možda najzanimljiviji i smatramo da bi popunio tu prazninu između situacije kad se obraćate trgovcu i sudu. To bi bio potrošački ombudsman.
Protić je juče, gostujući na televiziji N1 objasnio kako kupci ostvaruju prava u Srbiji, desetak godina nakon što je počelo usklađivanje zakona sa onima koji su na snazi u Evropi.
“Zakonodavstvo je u najvećoj meri usklađeno sa svojim pravnim uzorom iz Evropske unije. Znači, takozvana materijalna pravila su u najvećoj meri usklađena. Naravno, bilo je nekog progresa u međuvremenu na planu u EU, nismo baš sve pristigli ali je stanje na pravnom, zakonodavnom planu zadovoljavajuće i to su i ocene evropske komisije. Naravno, kao što to obično biva, u praksi nije baš tako, taj problem oživotvorenja pravila zaštite potrošača se javlja često. Mi u okviru radne grupe za poglavlje 28, to je zaštita prava potrošača, u okviru nacionalnog konventa u Evropskoj uniji kojim predsedava Centar za evropske politike i ja lično kao koordinator, upravo ta pitanja razmatramo u razgovoru sa predstavnicima potrošačkih organizacija i brojne su primedbe. Najčešće se svode na to da su pravila dobra, ona postoje, međutim u praksi nema dovoljno primene i nema dovoljno sankcionisanja njihovih povreda.”
“Pravila su dobra – naravno, uvek ima prostora za dalji napredak – međutim, ono što nama trenutno nedostaje jeste dobar procesni institucijalni put za ostvarivanje tih prava”, zaključio je Protić.
