Tresetišta su specifični tipovi vlažnih staništa bogatih tresetom – organskom materijom koja se akumulira tokom vekova, a  razvijaju se u vlažnim, kiselim uslovima sa manje dostupnog kiseonika, što stvara specifične uslove koji pogoduju mnogim vrstama biljaka i životinja. Zbog toga ovi ekosistemi poseduju jedinstvenu floru i faunu i dom su posebnim vrstama, kao što su vilinski konjici, a koje ne mogu opstati u drugim vrstama staništa. Pored toga, tresetišta su prirodni rezervoari ugljenika i vode, ali i značajni regulatori vodnih tokova. Međutim, suočavaju se s ozbiljnim pretnjama, a njihovo nestajanje će dovesti do narušavanja prirodne ravnoteže, doprineti ubrzanju klimatskih promena i povećati rizik od poplava.

Iako kod nas zauzimaju samo oko 11.000 hektara (manje od 0,1 odsto teritorije Srbije), tresetišta skladište značajne količine ugljen-dioksida. Procenjuje se da na globalnom nivou tresetišta skladište oko 75 odsto ukupnog atmosferskog ugljenika, dvostruko više nego sve svetske šume zajedno, iako pokrivaju samo tri odsto Zemljine površine, dok šume zauzimaju 31 odsto. Drugim rečima, uprkos tome što zauzimaju mali deo ukupnog prostora, njihova uloga u skladištenju ugljenika je neproporcionalno velika i ključna za borbu protiv klimatskih promena.

Prema rečima Predraga Lazarevića, istaknutog biologa i botaničara sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, tresetišta u Srbiji su decenijama ugrožena zbog intenzivne poljoprivrede, urbanizacije, preusmeravanja vodotokova i klimatskih promena.

Pretpostavlja se da na globalnom nivou udeo pretvaranja vlažnih-tresavskih površina u poljoprivredno zemljište i šumske kulture čini oko 80 odsto svih ljudskih aktivnosti degradacije tresava.

„Poljoprivredne aktivnosti donose, između ostalog, i korišćenje vodnih resursa, odlaganje otpada, upotrebu pesticida, veštačkih đubriva i drugih hemijskih sredstava, što negativno utiče na ova vlažna staništa“, istakao je Lazarević.

U Srbiji su, zahvaljujući poljoprivredi i urbanizaciji, od 18. veka poplavni regioni Bačke smanjeni sa 30 na svega tri odsto, dok je duž reke Tise izgubljeno više od 90 odsto vlažnih staništa.

Ljudskim delovanjem izmenjeno je i Peštersko polje, koje i dalje predstavlja najveći preostali kompleks brdsko-planinskih vlažnih staništa, odnosno tresava, u našoj zemlji.

„Pored brojnih negativnih uticaja čoveka na prirodne hidrološke karakteristike ovog područja, kao što su preusmeravanje izvora, odvođenje i skretanje vode sa prirodnih tokova, izgradnja sistema brana i drenažnih kanala, eksploatacija treseta, u skorije vreme uočen je i trend produženih letnjih suša i smanjenja količina vode koja dospeva u područje Pešterskog polja“, istakao je Lazarević.

Ovakve vrste degradacije ekosistema rešavaju se obnovom prirodnog vodnog režima, zaštitom staništa i održivim upravljanjem resursima. Ključni koraci obuhvataju uklanjanje ili prilagođavanje drenažnih sistema kako bi se omogućio prirodan protok vode, uspostavljanje zaštićenih zona i kontrola nelegalnih aktivnosti koje štete tresetištima. Redovan monitoring kvaliteta tla, nivoa podzemnih voda i biodiverziteta pomaže u prepoznavanju problema i donošenju naučno utemeljenih odluka za očuvanje ovih jedinstvenih područja.

„Za očuvanje tresetišta neophodno je uspostaviti katastar koji bi pružio podatke o njihovoj distribuciji i karakteristikama, unaprediti zakonsku regulativu i osigurati njenu doslednu primenu. Edukacija, podizanje svesti o njihovom značaju i uključivanje lokalnih zajednica važni su koraci u zaštiti ovih dragocenih ekosistema“, kaže Lazarević.

Jedna od konkretnih aktivnosti revitalizacije tresetišta u Srbiji je uključivanje zainteresovanih strana da predlože inovativna rešenja zasnovana na prirodi.

Uz podršku Vlade Švedske u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, UNDP je objavio javni poziv za inovativne projekte očuvanja vlažnih staništa. Upravljači zaštićenih područja, lokalne zajednice i druge zainteresovane strane pozvane su da se uključe u očuvanje tresetišta, tako što će predložiti ideje za zaštitu vlažnih staništa koja se nalaze u njihovoj nadležnosti, kao i ideje za revitalizaciju ugroženih, odnosno degradiranih vlažnih staništa na njihovoj teritoriji. Autori najboljih predloga dobiće mentorsku i finansijsku podršku.

Vilinski konjici – Deo jedinstvene faune vlažnih staništa i indikatori ekološkog stanja

Vilinski konjici (insekti iz reda Odonata) u velikoj meri zavise od vlažnih staništa poput močvara, bara, reka i jezera za svoj opstanak. Ovi ekosistemi ključni su za njihovo razmnožavanje i ishranu, jer vilinski konjici polažu jaja u vodu gde se larve razvijaju kroz nekoliko stadijuma pre nego što postanu odrasli insekti. Vlažna staništa pružaju im neophodne uslove za rast, uključujući čistu vodu, bogatu vegetaciju i pristup plenu poput manjih insekata.

U Srbiji, vilinski konjici imaju važnu ulogu u očuvanju biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Oni pomažu u kontroli populacija insekata i služe kao indikatori kvaliteta vode, jer njihovo prisustvo ili odsustvo ukazuje na ekološko stanje vodenog staništa. Ove osobine čine ih ključnim za planiranje i sprovođenje mera zaštite i očuvanja prirodnih resursa.

Ovaj tekst je nastao u okviru kampanje za očuvanje vlažnih staništa u Srbiji „Ovo nije samo bara“, koja se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA), u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Foto: Ivan Medenica