Unapređenje plovnosti reka donosi građanima i privredi ne samo sigurnije putovanje, već i bolje uslove za trgovinu, kao i razvoj turizma. Uklanjanje potopljenih brodova iz Drugog svetskog rata, uz značajnu podršku Evropske unije kao partnera Srbije u ovom važnom poduhvatu, konačno će rešiti decenijski problem na Dunavu.
“Ovaj projekat će poboljšati plovnost Dunava u Srbiji. To će učiniti plovidbu bezbednijom, zelenijom i efikasnijom, smanjujući opasnosti po životnu sredinu i bezbednost. To je važno i za Zelenu agendu, jer će olakšati preko potreban prelazak sa drumskog na vodni transport. Deo je i Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, koji ima za cilj da mobiliše do 30 milijardi evra za region. EU daje rezultate za bolji život građana Srbije”, nedavno je ambasador EU u Srbiji, Emanuele Žiofre izjavio na potpisivanju ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za ovaj projekat.
Prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture iz 2022. godine, Srbija godišnje gubi oko 5 miliona evra zbog nebezbednih i rizičnih uslova plovidbe. Transport unutrašnjim vodenim putevima je ekonomičan, energetski efikasan i povoljan za očuvanje životne sredine. Posebno je praktičan za prevoz velike količine tereta. Na primer, jedan brod može prevesti istu količinu žitarica kao i 120 kamiona.
Foto: IG/Goran Vesić
„Do kraja godine očekujemo da će biti izvađen 21 brod nemačke ratne mornarice potopljen kod luke Prahovo tokom Drugog svetskog rata, čime ćemo obezbediti pun profil plovnog puta koji je sada sužen sa propisanih 180 na svega 90 metara, što utiče na bezbednost plovidbe Dunavom kroz Srbiju,“ izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, tokom posete projektu prošle nedelje.
EU je obezbedila 16 miliona evra za projekat uklanjanja potopljenih brodova iz Drugog svetskog, u delu Dunava nizvodno od luke Prahovo, u Đerdapskoj klisuri na granici sa Rumunijom. Ova sredstva će omogućiti bolje uslove za plovidbu tokom cele godine.
Vesić je za Tanjug rekao da je do ovog trenutka izvađeno dva broda i da je u prvoj fazi preostalo da se izvadi još 19 brodova, a u drugoj fazi koja predstoji sledeće godine 80 brodova, dok je procena da se na dnu Dunava nalazi negde oko 200 brodova.
Istakao je da je specifičnost ovih potopljenih brodova što oni nisu uništeni, već su potopljeni sa svim minsko-eksplozivnim sredstvima, sa oružjem, sa svim onim što se nalazilo na njima – nije bilo vremena da se izvrši evakuacija i da se to iznese.
„Vađenje tih brodova je opasno, i naravno svaki brod koji se izvadi mora da bude potpuno proveren, da bi mogao da eventualno bude na raspolaganju posetiocima. Tako da nas čeka u narednim mesecima dosta posla, da izvučemo još tih 19 brodova koji se nalaze bukvalno na plovnom putu – time ga oslobodimo i ubrzamo plovidbu Dunavom“, rekao je ministar.
Foto: IG/Goran Vesić
„Sve što smo našli je bilo složeno u sanducima, municija za topove, eksplozivna sredstva. Nisu to veliki brodovi, nekih 14 metara, ali su imali svoje topove i mitraljeze. Posle 80 godina u vodi to oružje je nešto sačuvano. Ali videćemo šta će još sve biti nađeno, jer u ovom trenutku kad izvade brod, oni se fokusiraju na minsko-eksplozivno sredstva. Ne gledaju se svi oni drugi delovi broda, tek će to kasnije, i videti šta može da se uradi“, naveo je Vesić.
Dunav je deo izuzetno važnog evropskog koridora Rajna-Dunav, koji omogućava plovidbu velikih kruzera i doprinosi razvoju turizma u Dunavskoj regiji. EU je prepoznala ovaj koridor kao jednu od devet multimodalnih mreža transevropskih saobraćajnih koridora (TEN-T), a Dunav je jedina reka u Srbiji koja je istovremeno i evropski koridor.
Od 2000. godine do danas, podrška EU sektoru saobraćaja u Srbiji dostigla je više od 550 miliona evra bespovratnih sredstava. Osim toga, više od 50 miliona evra bespovratnih sredstava EU je izdvojeno za pripremu strateški prioritetnih investicija u oblasti saobraćaja, ukupne vrednosti preko 5 milijardi evra, koje će se u budućnosti realizovati kombinovanjem bespovratnih sredstava EU i povoljnih zajmova.
Projekti u sektoru saobraćaja koje finansira EU u Srbiji imaju za cilj unapređenje transportne povezanosti, a time i bolju ekonomsku integraciju unutar regiona i integraciju regiona sa EU. Pored toga, napori koje EU ulaže u sektoru saobraćaja posredstvom ovih projekata su u velikoj meri usmereni na otvaranje tržišta i primenu standarda EU.
Pročitajte još:
EU za bezbedniju plovidbu Dunavom
Čišćenje dunavskog korita za brzu plovidbu
