Defile krajnje neobičnih maskiranih plesača prošao je centralnim niškim trgom i Tvrđavom privlačeći pažnju zainteresovanih Nišlija i turista. Klepet zvona koji prati njihovu igru, životinjski motivi na maskama, nesvakidašnji su događaj na ulicama našeg grada. U Bugarskoj pak, u njenom zapadnom delu, ovakva tradicija očuvana je do danas. Reč je o Survakarima, ljudima koji u karnevalskoj atmosferi proslavljaju dolazak Nove godine po Julijanskom kalendaru svakog 13. januara.

Oni su u Nišu, u okviru Nišvil džez festivala, predstavili ne samo svoju tradiciju već i svoj „Surova festival“ koji je deo nematerijalne kulturne baštine UNESCO-a. Kako bi sačuvali tradiciju izrade obrednih maski i samu budućnost svog običaja i festivala, organizacija „Local Heritage“ iz Pernika je svog partnera pronašla u Nišvil Fondaciji, koja od samih početaka Nišvil džez festivala, na uspešan način u spoju tradicionalnog i savremenog promoviše i razvija etno džez muzičku scenu u regionu.

SPICH projekat u okviru koga se dešava zajednički scensko-muzički nastup umetnika iz Bugarske i Srbije, nastao je uz podršku programa Interreg – IPA CBC Bugarska – Srbija.

„Živimo samo 165 kilometara jedni od drugih, a poznajemo se jako malo“  reči su Vladimira Ruseva, koordinatora projekta, koji je u ideji zbližavanja naroda sa dve strane granice posredstvom kulture, video lični motiv za učešće u projektu. On objašnjava da su u spoju tradicionalne kulture koju čuva festival u Perniku i savremene muzike koju neguje Nišvil džez festival, pronašli način i put da sa uspehom realizuju svoj projekat i dođu do publike u obe zemlje.

Maske izložene u Nišu u okviru izložbe nastale su kroz radionice za pravljenje Surva maski  kojima su rukovodili majstori za maske iz regiona Pernika. 60 studenata i profesionalnih umetnika i članovi grupe Kukera – bogato kostimiranih muškaraca, bilo je uključeno i edukovano u izradi maski tokom radionica. Njihov rad nagrađen je velikim interesovanjem posetilaca Nišvil-a za izložbu.

Kruna ovog projekta dogodila se na samom otvaranju glavnog programa Nišvil džez festivala, kada je dvadeset muzičara iz Bugarske i Srbije u etno džez aranžmanu izvelo deset tradicionalnih pesama iz Bugarske i isto toliko iz Srbije. Ovom muzičkom nastupu na velikoj sceni prethodio je posvećen rad kroz desetak muzičkih radionica u organizaciji Nišvil Fondacije.

Ovakav pristup razvoju muzike nije novina za niški festival. Mnogi od muzičarki i muzičara koji su nastupili u četvrtak na glavnoj festivalskoj bini, svoje muzičko sazrevanje imali su upravo kroz Nišvil džez festival i njegov Youth Stage, koji od svojih početaka imaju podršku Delegacije EU u Srbiji. Neki od najznačajnijih projekata za razvoj muzičke scene, poput Jazz and Interculturalism – JAIN i Rojaze (Roma Jazzin Europe) ranijih godina podržani su od strane Kreativne Evrope.

Kroz nadležno Ministarstvo za evropske integracije, Srbija je uključena u programe sa gotovo svim komšijama: Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, ali i u transnacionalnu saradnju Adrion, Dunavski i i program međuregionalne saradnje URBAKT.

Projekte mogu podneti sve neprofitne institucije (npr. ministarstva, organi pokrajinske vlade i lokalne samouprave, javna preduzeća, univerziteti, škole, bolnice, agencije, udruženja, komore, organizacije civilnog društva itd.) koje su registrovane na teritoriji obuhvaćenoj programom.

U okviru programa transnacionalne saradnje, mogu učestvovati i privatna preduzeća / privatne profitne organizacije.