Uloga proizvodne industrije u Evropi je izgubila na značaju u poslednjim godinama. Od početka krize preko 3,8 miliona radnih mesta je ugašeno u sektoru proizvodnje u Evropi.
U okviru napora Evropske komisije da ponovo vrati značaj proizvodnje u Evropi, Radna grupa za naprednu proizvodnu industriju čiste izrade je objavila izveštaj sa pregledom nedavno preduzetih mera koje bi podstakle evropsku industriju da uvede naprednu proizvodnju u cilju povećanja kompetitivnosti.
Izveštaj je objavljen uoči diskusije Evropskog saveta o planu Komisije (“za evropsku industrijsku renesansu”) da poveća udeo učešća evropske industrije u BDPu Evropske unije sa sadašnjih 15 na 20% do 2020.
Proizvodnja je ključni pokretač stvaranja radnih mesta i ekonomskog rasta u Evropi
Proizvodni sektor EU je 2012. zapošljavao 30 miliona ljudi direktno, a indirektno je obezbeđivao dvostruko više radnih mesta. Industrijski proizvodi su činili više od 80% ukupnog izvoza EU, a proizvodnja je činila 80% troškova privatnih istraživanja i razvoja.
Proizvodnja se trenutno suočava sa važnim promenama koje imaju potencijal da izmene globalnu industrijsku sliku, kao što je nedostatak resursa, dostupnost velike količine podataka i masovno prilagođavanje. Predviđanje trendova i reakcija na njih biće veliki izazovi za evropski sektor proizvodnje.
Unapređena proizvodnja poboljšava kompetitivnost evropske industrije
Unapređena proizvodnja uključuje sva rešenja koja vode poboljšanju produktivnosti (brzina proizvodnje, operativna preciznost i potrošnja sirovina i energije) i/ili smanjenju otpada i zagađenja proizvodne industrije, kako u tradicionalnim tako i u novim sektorima industrije.
Primeri:
Održive proizvodne tehnologije, na primer, tehnologije koje povećavaju efikasnost proizvodnje u pogledu korišćenja energije i sirovina kao i u pogledu drastičnog smanjenja zagađenja.
Inteligentna proizvodnja uz pomoć informaciono-komunikacionih tehnologija, na primer, uključivanje digitalnih tehnologija u proizvodne procese (pametne fabrike).
Proizvodnja visokih performansi, kombinujući fleksibilnost i preciznost bez mogućnosti kvara (na primer, mašinski alati velike preciznosti, napredni senzori, 3D štampači).
Tehnologije unapređene proizvodnje su takve prirode da pokrivaju više sektora, pružajući ključni doprinos procesu inovacija u bilo kojoj oblasti proizvodnje. Njihovo uključivanje u proizvodni proces bi moglo da poveća kompetitivnost proizvodne industrije EU.
Vrednost globalnog tržišta industrijskih automatizovnih rešenja je procenjena na 155 milijarde dolara u 2011, od čega 35% otpada na Evropu, a predviđa se da će do 2015. vrednost ovog tržišta biti 190 milijardi dolara. Osim toga, obim tržišta tehnologija efikasnih resursa je procenjen na 128 milijardi dolara. Postoje određeni segmenti unapređene proizvodnje koji imaju posebno visok rast, kao što je na primer 3D štampa, za koju se predviđa rast obima tržišta sa 2,2 milijarde evra u 2012. na 11 milijardi u 2021. godini.
Brža komercijalizacija naprednih proizvodnih tehnologija
Horizon 2020, novi okvirni program istraživanja i inovacije EU, ponudiće mogućnosti za finansiranje istraživanja i inovacije u oblasti unapređene proizvodnje. Osnovana su javno-privatna partnerstva kao što su Fabrike budućnosti, sa indikativnim budžetom od 1,15 milijardi evra, i SPIRE (Održivost procesne industrije kroz efikasnost resursa) sa budžetom od 0,9 milijardi evra. Nova javno-privatna partnerstva u oblasti robotike i fotonike takođe će odigrati svoju ulogu u razvoju tehnologija napredne proizvodnje.
Osim toga, transfer tehnologije i pokazne aktivnosti će brže dovesti rezultate istraživanja na evropsko tržište.
Otklanjanje prepreka u zahtevima za tehnologijama napredne proizvodnje
Evropska investiciona banka je uvela nove mere koje obezbeđuju finansiranje napredne proizvodnje. Strukturni i investicioni fondovi takođe obezbeđuju značajne mogućnosti evropskim regionima da modernizuju svoje industrijske baze putem pametnog usavršavanja.
Izrada šema na nivou EU koje podstiču industrije na usvajanje tehnologija napredne proizvodnje, industrija kao što su SILC (Održiva industrija niske emisije ugljen-dioskida) i 14MS (ICT inovacija za proizvodna mala i srednja preduzeća) mogla bi da posluži kao izvor inspiracije zemljama članicama i njenim regionima.
Komisija će industriji predstaviti informativne kampanje o poslovnim mogućnostima za održivu proizvodnju, koje su izložene u Direktivi o energetskoj efikasnosti.
Propisi o naprednoj proizvodnji na unutrašnjem tehnološki neutralnom tržištu i pojačana saradnja sa organizacijama za standardizaciju pomoći će da se prevaziđu prepreke za usvajanje tehnologija napredne proizvodnje u evropskoj industriji.
Smanjenje nedostatka obučenih kadrova
Pojačaće se veze između industrije i institucija obrazovanja i obuke, prvenstveno putem Zajednice znanja i inovacije (KIC) o proizvodnji dodate vrednosti, koja će biti pokrenuta 2016. godine.
Praćenje i buduće aktivnosti
Službe Komisije u 2014. nastavljaju partnerstvo sa zemljama članicama, regionima i industrijama kako bi dalje razgovarale o potencijalnim srednjoročnim merama koje bi doprinele unapređenju produktivnosti i kompetitivnosti proizvodne industrije EU.
