Brži oporavak nakon operacije, značajno manji postoperativni bolovi, smanjeno vreme trajanja operacije, manji ožiljak – sve su to prednosti laparoskopskih operacija. U pitanju je minimalno invazivna hirurgija, koja se izvodi kroz nekoliko manjih otvora, a hirurzi pregled operativnog radnog polja dobijaju na osnovu posebne kamere, koja se kroz jedan od tih otvora umetne u trbuh pacijenta.
Bolnica „Sveti Luka“ u Smederevu poslednjih godina ima sve uslove da uspešno leči pacijente, kojima je potrebna laparoskopska operacija. Naime, hirurzi iz smederevske bolnice, zajedno sa kolegama iz Temišvara, učestvovali su u projektu Evropske unije, koji je trajao dve godine, a 1,15 miliona evra je uloženo u unapređenje abdominalne hirurgije.
Evropska unija učestvovala je većinski, sa skoro 980.000 evra.
„Kompletno smo opremili operacionu salu za laparoskopiju, a kolege iz Temišvara organizovale su radionice, koje su posećivali lekari iz Smedereva, Sente, Požarevca, Kladova. Projekat je završen pre dve godine, a mi smo sa njima nastavili saradnju“, kaže dr Nenad Đorđević, v.d. direktor bolnice „Sveti Luka“, koji je u Srbiji i bio koordinator projekta.
Da je saradnja bila uspešna, dodaje dr Đorđević, svedoči i to da sa kolegama sa Univerziteta medicine i farmacije „Viktor Babes“ iz Temišvara, sada sarađuju na projektu artroskopskih operacija, odnosno endoskopske hirurgije kolena.
Tokom trajanja projekta „Poboljšanje usluga abdominalnih operacija u pograničnom regionu“, od maja 2017. do maja 2019. godine, realizovano je preko 1.800 besplatnih medicinskih pregleda i preko 825 endoskopskih hirurških intervencija za pacijente u pograničnom regionu Rumunije i Srbije.
Zašto je ovo važno?
Iako endoskopska hirurgija ima brojne prednosti u odnosu na tradicionalnu, u ovom regionu bila je zastupljena u manjoj meri, usled nedostatka kapaciteta i medicinskog osoblja. Nakon ulaganja Evropske unije u ovaj projekat, stanovnici sa obe strane granice na raspolaganju imaju hiruršku opremu poslednje generacije, i stručne medicinske radnike, obučene da njome i rukuju.
Budući da je rana dijagnostika od posebnog značaja za lečenje abdominalne patologije – naročito karcinoma – sreća je da je pacijentima prekograničnog regiona dostupnija kvalitetna medicinska usluga.
Takođe, projekat je bio usmeren i na manjine i uopšteno, osobe u nepovoljnom položaju, koje obično ne mogu da priušte visokokvalitetne medicinske preglede van okvira obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Povezane vesti
Medicinske ustanove od EU dobile opremu vrednu skoro pola miliona evra
EU donirala Srbiji nova ambulantna vozila, mobilne respiratore i zaštitnu opremu
Tokom protekle dve decenije, EU je opremila bolnice, laboratorije, domove zdravlja, zavode za javno zdravlje i centre za transfuziju krvi.
EU je podržala celokupnu zdravstvenu mrežu Srbije: preko Evropske investicione banke – Evropske banke – sredstva u iznosu od 250 miliona evra se koriste za rekonstrukciju i izgradnju 20 velikih bolnica širom Srbije, uključujući Institut „Torlak“, kao i četiri univerzitetska klinička centra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.
