Nekoliko dana nakon što je kolegijum komesara predstavio paket prioritetnih mera za upravljanje izbegličkom krizom u sledećih šest meseci, Evropska komisija je danas iznela prvi set konkretnih predloga za rešavanje ove krize uz pomoć 1,7 milijardi evra sredstava EU. Šefovi država i vlada EU su se prošle nedelje obavezali na doprinos tim sredstvima u jednakom iznosu. Zahvaljujući tim sredstvima, biće pružena hitna pomoć najpogođenijim državama članicama, povećano ljudstvo u agencijama EU koje rade na terenu i osigurana podrška i humanitarna pomoć u trećim zemljama. Komisija sada očekuje da će budžetska tela, odnosno Parlament i Savet, ubrzati donošenje tih mera, na šta su se obavezali prošle sedmice.

Današnji predlozi odnose se na iznos od 801,3 miliona evra za 2015, koji će delom biti finansirani iz novih sredstava iz predloženog nacrta izmene budžeta za 2015. U tom smislu, Komisija predlaže da države članice stave na raspolaganje dodatnih 330,7 miliona evra, a osim toga predlaže da se deo sredstava namenjenih drugim oblastima preusmeri. Komisija predviđa da će se time osigurati 70,6 miliona evra iz drugih programa i mera kao i 400 miliona evra izvorno namenjenih humanitarnoj pomoći i finansiranju evropske politike susedstva.

Drugi paket predloga za preostalih 900 miliona evra za 2016. najavljen prošle nedelje biće u oktobru 2015. uključen u izmenu nacrta budžeta za 2016.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je izjavio: „Evropska komisija predano i neprestano radi na usklađenom evropskom odgovoru na problem izbeglica i migracija. Postigli smo izuzetno mnogo u kratkom periodu. Nastavićemo svim snagama da radimo na razvoju zajedničkih, evropskih rešenja.”

Kristalina Georgieva, potpredsednica nadležna za budžet i ljudske resurse, izjavila je: „Evropa je suočena sa posledicama jedne od najvećih kriza u nedavnoj istoriji. Brzo smo reagovali kako bismo uskladili svoja sredstva i prioritete i udvostručili raspoloživa sredstva EU za pomoć izbeglicama i prihvatnim zajednicama. Budežt EU upotrebljavamo brzo i efikasno za rešavanje krize.”

Evropska komisija se prošle nedelje obavezala da će pojačati finansijsku podršku rešavanju krize. Njen prvi korak je mobilizacija 801,3 miliona evra do kraja 2015. za podršku sledećim prioritetnim merama:

  • 100 miliona evra za podršku Fondu za azil, migracije i integraciju (AMIF) i Fondu za unutrašnju bezbednost (ISF) radi hitne pomoći najpogođenijim državama članicama EU. To je dodatak na već potrošenih 73 miliona evra,
  • 1,3 miliona evra za povećanje sredstava trima nadležnim agencijama EU kojima se finansira 60 radnih mesta u Fronteksu, 30 u Evropskoj kancelariji za azil (EASO) i 30 u Evropolu za 2015,
  • 300 miliona evra podrške Evropskom instrumentu za susedstvo (ENI) kako bi se omogućilo povećanje Regionalnog povereničkog fonda EU, osnovanog kao odgovor na sirijsku krizu, te kako bi se pružila pomoć trećim zemljama koje su primile izbeglice iz Sirije. Uz preraspodelu dodatnih 200 miliona evra, ukupna sredstva za poverenički fond za Siriju iznosiće preko 500 miliona evra. Doprinos država članica bi trebalo da bude jednak tom iznosu pri čemu bi fond ukupno iznosio najmanje milijardu evra,
  • 200 miliona evra za potrebe UNHCR-a i Svetskog programa za hranu i ostalih važnih organizacija u cilju hitne pomoći izbeglicama. Taj novac već je bio namenjen za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu, a sad će biti ciljano upotrebljen za rešavanje izbegličke krize. Doprinos država članica bi trebalo da bude jednak iznosu koji dodeljuje EU.

To je dodatak velikim iznosima (više od 300 miliona evra) isplaćenim tokom 2015. za pretfinansiranje u okviru višegodišnjih fondova za migracije i granice (od ukupnih otprilike sedam milijardi evra izdvojenih za period od 2014. do 2020).

Predlogom se poštuje dogovoreni sedmogodišnji finansijski plan EU. Za navedenih 801,3 miliona evra nisu potrebni dodatni finansijski doprinosi država članica tokom 2015.

Na nezvaničnom sastanku šefova država i vlada EU održanom 23. septembra 2015. države članice su pozdravile predloge Komisije o mobilizaciji sredstava iz budžeta EU i obavezale se da će i same doprineti u jednakom iznosu. Time su obuhvaćena i već mobilisana sredstva: EU je već mobilisala milijardu evra za Tursku i 17 miliona evra za Srbiju i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju kako bi pomogla svojim susedima u rešavanju migracijskih izazova. Doprinos država članica u jednakom iznosu potreban je i za krizni poverenički fond za Afriku, sa početnim kapitalom u okviru finansijskih sredstava EU u vrednosti 1,8 milijardi evra.

Osim toga, Komisija će u oktobru ove godine predložiti dodatnih 900 miliona evra nacrtu budžeta za 2016. radi podrške sledećim prioritetnim merama u 2016:

  • 600 miliona evra za Fond za azil, migracije i integraciju i Fond za unutrašnju bezbednost, kao i povećanje broja zaposlenih u Fronteksu, EASO-u i Evropolu. Taj iznos bi bio dodatak iznosu od 780 miliona evra koji je planiran za program premeštaja u kriznim situacijama,
  • 300 miliona evra za pružanje humanitarne pomoći izbeglicama u zemljama koje se graniče sa Sirijom i ostalim trećim zemljama. Doprinos država članica bi trebalo da bude jednak tom iznosu.