„Uticaj pandemije korona virusa na stanje ljudskih prava“ bila je tema konferencije koja je održana u Palati Srbija. Događaj je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog s ciljem da se usmeri pažnja javnosti na uticaj pandemije na stanje ljudskih prava u Srbiji.
Konferencija je bila prilika i da se podsetimo da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju „naroda sveta“ na dve godine ranije potpisanu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava. Deklaracija po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta, „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“ određuje prvi član deklaracije.
Obeležavanju Dana ljudskih prava prisustvovali su, fizički ili putem video linka, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, zatim, Sem Fabici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Antonio Gutereš, generalni sekretar UN-a, kao i brojni drugi predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, međunarodnih organizacija, i organizacija civilnog društva, ali i institucija koje se bave zaštitom i poštovanjem ljudskih prava.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, je u uvodnoj reči pohvalio osnivanje posebnog Ministarstva za ljudska prava i istakao da je širom sveta borba protiv pandemije dovela do niza mera koje utiču na individualne slobode, kao i da posebna pažnja treba da se usmeri na pripadnike ranjivih grupa.
„U vanrednim okolnostima, međunarodno pravo ljudskh prava dozvoljava ograničenje određenih ljudskih prava. Međutim, moramo imati na umu da ove mere moraju biti neophodne, proporcionalne, privremene i nediskriminatorne. Borba protiv pandemije ne bi trebalo da se koristi kao izgovor za ograničavanje osnovnih ljudskih prava, demokratskog i građanskog prostora, vladavine prava ili međunarodnih standarda.“
„Oporavak od krize izazvane pandemijom je u ranoj fazi. Važno je da sačuvamo zdravlje svih ljudi poštujući ljudska prava“ istakao je ambasador Fabrici i dodao da nijedna država sama ne može da se bori protiv pandemije „Pandemija je za nas test naše humanosti i ja sam potpuno siguran da će naš odgovor biti uspešan uz solidarnost, ujedinjenost i poštovanje ljudskih prava.“
Predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, istakla je da su ljudska prava jedna od najvažnijih tema na svetu, pogotovo u ovoj izazovnoj godini.
„Mislim da je pandemija korona virusa do srži uzdrmala dva osnovna principa modernog sveta, princip ljudskih prava i poštovanja ljudskih prava, i toga kako mi shvatamo ljudska prava i šta su u modernom svetu ljudska prava i individualne slobode, i drugi princip – princip jednakosti, jednakosti između pojedinaca i jednakosti između različitih zemalja na ovom svetu.“
Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kazala je da su ljudska prava temelj vladavine prava te da su zbog toga i prioritet Vlade Republike Srbije.
„Danas se sme reći, naša Srbija se obavezuje na kulturu ljudskih prava, na vladavinu prava, jer je to očigledno dobro za sve.“
U uvodnoj video poruci, Antonio Gutereš, generalni sekretar UN-a, kazao je da je borba protiv pandemije je ojačala fundamentalne istine o ljudskim pravima, a to je da kršenje ljudskih prava šteti svima nama, ali i da je pandemija posebno loše uticala na ranjive grupe i produbila je socioekonomske razlike širom sveta.
Pogledajte još:
Saopštenje međunarodnih organizacija u Srbiji povodom Dana ljudskih prava
Izložba pobedničkih fotografija takmičenja „Čovek u fokusu“ u gradskom prevozu u Beogradu
Priča o Danici Šmic, heroini borbe za prava starih
Podrška EU za unapređenje demokratije i ljudskih prava u Srbiji od 2014. godine do danas iznosi više od 53 miliona evra. EU aktivno podržava poštovanje i zaštitu ljudskih prava u Srbiji kroz različite programe kako na nacionalnom tako i na regionalnom nivou.
Trenutno je u toku niz projekata koje finansira EU, a koji se sprovode u saradnji sa vlastima Srbije i organizacijama civilnog društva sa ciljem postizanja poštovanja i pune zaštite osnovnih prava svih građana, bez obzira na godine, rodnu pripadnost, sposobnosti, etničku pripadnost ili seksualnu orijentaciju.
Podrška Evropske unije se sprovodi u saradnji sa Vladom Srbije. Evropska unija je najveći donator u Srbiji i do sada je donirala više od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno.
