Proveriti pre objavljivanja
Predsednici Vlade sam upravo predao godišnji Izveštaj za Srbiju za 2018. koji je Evropska komisija usvojila rano popodne u okviru paketa proširenja.
Predsednici Vlade sam preneo osnovne ciljeve ovogodišnjeg Izveštaja:
– Prvi je procena napretka koji je do sada ostvaren u pristupnom procesu, takoreći provera realnosti. Procena je u nekim oblastima pozitivna; u drugima je ukazano na nedostatke koji su utvrđeni na osnovu transparentne, fer i objektivne procene.
– Drugi cilj – onaj važniji – jeste podstrek proširivanju i produbljivanju reformskog procesa koji će Srbiji pomoći da u potpunosti iskoristi jedinstvene prilike koje joj nudi Strategija za Zapadni Balkan.
U tom smislu pozivam predsednicu Vlade da nastavi sa ambicioznim reformskim programom.
Nema vremena za gubljenje. Ova i godine koje dolaze će biti presudne, ukoliko vaša zemlja želi da postigne cilj pristupanja u vremenskom okviru koji previđa Strategija.
Veoma je važno da Srbija dâ centralno mesto reformama u svojoj agenda, bez odlaganja i prečica, budući da se radi o procesu zasnovanom na zaslugama. Da bi se ubrzao reformski tempo, neophodno je obezbediti adekvatne finansijske i ljudske resurse.
Izveštaj je vrlo detaljan. Sadrži 100 strana i niz aneksa. Ja sada neću ulaziti u detalje.
Izveštaj se bavi procenom dve grupe ključnih kriterijuma – političkih i ekonomskih – a u njemu se navodi da će za otklanjanje značajnih nedostataka biti potrebno sprovođenje reformi u prioritetnim oblastima.
Kada su u pitanju politički kriterijumi u Izveštaju se navodi da:
– Je aktuelna Vlada posvećena evropskom putu;
– uprkos tome što je ostvaren određeni nivo pripreme u oblasti pravosuđa, treba posvetiti pažnju obimu političkog uticaja na pravosuđe, između ostalog, izmenom Ustava;
– uprkos izvesnom napretku, korupcija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju ozbiljan problem. Neophodno je ostvariti održive rezultate u istragama i pravosnažnim presudama u predmetima korupcije na visokom nivou kako bi se pokazala efikasnost borbe;
– nema napretka u pogledu slobode izražavanja odnosno stvaranja uslova koji pogoduju punom ostvarivanju tog osnovnog prava.
U Izveštaju se takođe navodi da Srbija igra konstruktivnu ulogu u regionalnoj saradnji. O Kosovu i preciznije o dijalogu se navodi da Srbija mora da uloži veće napore za sprovođenje postignutih sporazuma i doprinese punoj normalizaciji odnosa koji će biti definisani pravno obavezujućim sporazumom. Pozdravljen je unutrašnji dijalog koji je inicirao predsednik.
Ova procena pokriva političke kriterijume, uključujući vladavinu prava te nadzornu ulogu Parlamenta nad izvršnom vlašću.
Ekonomski kriterijumi
U ekonomiji je zabeležen dobar napredak. Ističu se dobri fiskalni rezultati i budžetski suficit koji je Srbija ostvarila. Važno je da se očuva postignuta stabilnost, po mogućstvu uvođenjem obavezujućih fiskalnih pravila.
Privredni rast, iako niži od očekivanog koji je potreban za zatvaranje razvojnog jaza (1,9%), baziran je na zdravim osnovama, a mi smo optimistični po pitanju daljeg rasta privrede ove i narednih godina.
U Izveštaju se prepoznaje još pozitivnih pomaka, poput rasta izvoza, povećanja stranih direktnih investicija te određenih poboljšanja na planu poslovne klime.
Međutim, potrebno je ulaganje dodatnih napora za sprovođenje sktrukturnih reformi, konkretno u oblasti državne uprave, poreskih organa i državnih preduzeća.
Treba uložiti i više napora u postizanje fer konkurencije (ovo se konkretno odnosi na državnu pomoć) i smanjenje neformalne ekonomije.
Želim da istaknem da je Srbija ostvarila odlične rezultate u nizu ekonomskih područja.
To bi ukratko bili najvažniji zaključci godišnjeg Izveštaja za Srbiju za 2018.
EU je najveći trgovinski partner Srbije, njen najveći investitor i donator. Građani Srbije putuju u EU bez viza od 2009, SSP sa Srbijom je stupio na snagu 2013, a pristupni pregovori su otvoreni 2014.
Srbi su svakog dana bliži EU. Podstičem Srbiju da zdušno prihvati evropski put kao deo šireg procesa modernizacije i reformi, ne zato što to traži EU, već zato što je to u najboljem interesu zemlje i njenih građana.
Ovaj Izveštaj je deo šireg cilja, odnosno fokusiranja agende EU na Zapadni Balkan, od usvajanja Strategije za Zapadni Balkan, veoma značajne posete predsednika Junkera u martu, predstojeće posete Federike Mogerini te majskog samita sa Zapadnim Balkanom u Sofiji.
Za kraj bih rekao da je ovaj cilj – kako je ranije u toku dana poručila visoka predstavnica Mogerini – u interesu i Srbije i Evropske unije.