Obraćanje predsednika Evropskog saveta, Hermana van Rompuja, nakon vanredne sednice šefova država i vlada EU o Ukrajini u Briselu, 6. marta 2014.

“Poslednjih nekolika dana smo svedoci verovatno najvećoj pretnji bezbednosti na našem kontinentu još od rata na Balkanu. Upravo zbog ovoga sam sazvao vanrednu sednicu šefova država i vlada Unije.

Započeli smo sastankom sa premijerom Ukrajine Jacenjukom. On je dao slikovitu i otrežnjujuću ocenu situacije u Ukrajini, a nakon toga smo imali dugu razmenu mišljenja. U mom mandatu, ovo je prvo zasedanje lidera EU sa predstavnikom zemlje koja nije članica. Ova činjenica govori u prilog ozbiljnosti koju pridajemo situaciji. Cilj današnjeg sastanka je dvostruk.

Prvi, Rusija i efekat skorašnjih akcija kao i posledice našeg odnosa sa Rusijom. Drugi, Ukrajina i na koji način najbolje pomoći zemlji u ovom odsudnom trenutku. Lideri su se složili oko zajedničkog zaključka o situaciji, koji ćemo ubrzo objaviti. Dozvolite mi da rezimiram njegove glavne tačke.

Prvo, oštro osuđujemo ničim izazvano kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine od strane Rusije. Apelujemo na Rusiju da smesta povuče svoje oružane snage i da omogući neposredan međunarodni nadzor. Smatramo da se odluka Vrhovnog suda Krima da se održi referendum, kosi sa ustavom Ukrajine i da je stoga nezakonita.

Mi održavamo važne odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom, i spremni smo na angažman sa obema državama, bilateralno kao Unija, ali takođe i u širim multilateralnim inicijativama. Evropska unija će učestvovati u Kontakt grupi. Želimo rešenje koje će u potpunosti poštovati međunarodni zakon i teritorijalni integritet zemalja. Situacija mora da se smiri – a neuspeh Rusije na ovom planu će imati ozbiljne posledice po naš bilateralni odnos.

Imamo pristup u tri koraka. Prvo, odlučili smo da preduzmemo akcije, uključujući one koje je predvideo Savet ministara spoljnih poslova 3. marta, a koje se odnose na prekid bilateralnih razgovora sa Ruskom federacijom o pitanju viza kao i razgovora o Novom sporazumu. Podržavamo odluku evropskih članica Grupe G8 da odustanu od učestvovanja u pripremama samita G8 do daljeg.

Rešenje krize mora biti postignuto kroz pregovor vlada Ukrajine i Ruske federacije, uključujući i moguće multilateralne mehanizme. Ovakvi pregovori moraju otpočeti u narednih nekoliko dana i moraju dati rezultate u predviđenom roku. U nedostatku rezultata, Evropska unija će odlučiti o dodatnim merama, kao što su zabrane putovanja, zamrzavanje sredstava i otkazivanje samita EU i Rusije. Komisija i Evropska služba spoljnog delovanja će preduzeti neophodne pripreme za ovakve mere.

Svaki sledeći korak Rusije koji bi vodio destabilizaciji situacije u Ukrajini, mogao bi da izazove dalekosežne posledice u odnosima između Evropske uije i zemalja članica sa Ruskom federacijom, a ove posledice bi obuhvatale široki spektar privrednih oblasti.

Odgovor nove ukrajinske vlade je do sada bio izuzetno odmeren, i mi smo u tom pogledu pohvalili premijera, kao i narod Ukrajine zbog njegove hrabrosti i izdržljivosti u prethodnim nedeljama i mesecima.

Podržavamo Ukrajinu i potvrđujemo spremnost za potpisivanjem Sporazuma o pridruživanju. Ovo smo danas ocenili kao pitanje od najveće važnosti i vrlo brzo ćemo potpisati sva politička dokumenta, a to znači pre ukrajinskih izbora zakazanih za 25. maj.

Takođe smo posvećeni održanju makroekeonomske stabilnosti. Predsednik Baroso će, siguran sam, reći nešto više o paketu pomoći EU – ja ću reći samo da smo zamolili ministre da odmah počnu sa radom.

Nameravamo da usvojimo posebne trgovinske mere koje će doneti Ukrajini suštinsku korist od Zone slobodne trgovine. I dalje smo posvećeni proscesu liberalizacije viza, kako bismo podstakli kontakt između građana EU i Ukrajine. Konačno, pozdravljamo odluku naših ministara spoljnih poslova za zamrzavanjem i oporavkom zloupotrebljenih (ili ukradenih) državnih fondova.

Što se Ukrajine tiče, napori za održavanjem slobodnih i pravičnih izbora, ustavnih reformi kao i napori za procesuiranjem svih činova nasilja, se moraju nastaviti. Put napred mora uključiti sve regione, ljude i manjine. Borba protiv korupcije i pokretanje širih strukturnih reformi će biti ključna.

U našem zaključku danas, osvrnuli smo se i na Moldaviju i Gruziju: potvrđujemo naš cilj za potpisivanjem Sporazuma o pridruživanju pre kraja avgusta, a koji je parafiran u Vilniusu prošlog novembra. Ovo su ključni elementi našeg zaključka.

Dozvolite mi da završim time što ću reći da su danas svi lideri potvrdili da Evropska unija ima posebnu odgovornost u održanju mira, stabilnosti i napretka na našem kontinentu, i da je spremna da preuzme ovu odgovornost. Činovi agresije ne mogu proći nekažnjeno.

U prethodnim danima, bilo je intenzivne saradnje među liderima (i njihovim ministrima), ali i u kontaktima sa Rusijom. Na kraju, dijalog predstavlja jedini izlaz.

Evropski savet pomno prati sve događaje i pružiće pomoć ukoliko bude neophodna.

Većina naroda Ukrajine je donela odluku koja ide u korist evropskim vrednostima. Odbili su da i dalje žive u epohi Janukovičevih laži, podmićivanja, ucena i siromaštva.

Evropa mora i želi da podrži narod na hrabrom putu ka boljoj budućnosti koji je izabrao.”