„Ova izazovna reforma završnih ispita u srednjem obrazovanju ima potencijal da unapredi kvalitet i pravičnost obrazovnog sistema i osnaži svakog učenika i osobu u procesu celoživotnog učenja”, rekla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji na završnom događaju projekta Državna matura.

Tokom protekle četiri godine, uz podršku Evropske unije, sistem obrazovanja je kontinuirano osnaživan i pripreman za uvođenje državne mature u školskoj 2023/2024. godini. Kada bude sprovedena, ona će postati najmoćnije sredstvo za unapređenje kvaliteta srednjeg obrazovanja.

„Kao što je rekao Klod Bernar, čovek ne može ništa naučiti  osim ako ne ide od poznatog ka nepoznatom. Za to je potrebna vera u iskorak a taj iskorak je neophodan ako želimo da idemo napred,” podsetila je Halačeva. Ona je istakla da Srbija nije sama u ovom važnom poduhvatu i da može da nastavi da računa na finansijsku i ekspertsku podršku EU u jačanju obrazovanja kao ključnog sektora društveno-ekonomskog razvoja Srbije.

„Državna matura je projekat od državnog interesa i u interesu je maturanata i budućih akademskih građana. Ovaj koncept omogućava jednakost i pravičnost za učenike, a paralelno je i instrument je unapređenja kvaliteta celokupnog obrazovnog sistema. Projekat „Državna matura“ nam je pomogao da utvrdimo procese i procedure, da uspostavimo saradnju sa svim akterima i da ih uključimo, da sprovedemo obuke kako bi ceo proces tekao najbolje moguće i kako bi državna matura zaživela i u srpskom obrazovnom sistemu“, said Branko Ružić, ministar obrazovanja.

U protekle četiri godine projekat državne mature je podržao Ministarstvo prosvete da pripremi uvođenje završnih ispita na kraju srednjeg obrazovanja. Novi model završnih ispita biće uveden od školske 2023/2024. godine, kao sredstvo nacionalnog sumativnog ocenjivanja na kraju srednjeg obrazovanja. To će povećati kvalitet obrazovanja i pojednostaviti prelazak na visoko obrazovanje. Trenutno su srednjoškolci u obavezi da polažu i maturski ispit, a istovremeno i prijemne ispite za upis na fakultet.

“Projekat Državna matura je završen, ali obaveze koje su pred nama nisu još gotove. Sada je na nacionalnim institucijama da preuzmu implementaciju državne mature kako bi svaki njegov segment funkcionisao što bolje. Državna mature je jako dobar alat za poboljšanje kvaliteta obrazovnog sistema, i to ne samo srednjoškolskog već cele vertikale. Nadam se da će to svi videti u obrazovnom sistemu i iskoristiti njegov benefit i unaprediti obrazovanje u celini”, zaključio je Gregor Mohorčič, vođa projekta Državna matura.

Kako koncept predviđa, svi učenici će polagati iste ispite u isto vreme i pod istim uslovima. Ocenjivanje će biti eksterno, ocenjivači će pregledati pojedinačne zadatke, a ne test u celini, i neće znati čije su zadatke pregledali, čime se obezbeđuje veća objektivnost u pregledu testova i rezultata. Konačno, ako fakulteti prihvate ispit kao kriterijum za upis, studenti će imati pristup većem broju fakulteta, uz smanjene troškove prijave. Kako će standardizovani ispiti na kraju srednjeg obrazovanja već obuhvatiti predmete koji su ranije bili na listi predmeta za prijemni ispit, očekuje se da će prijemne ispite zadržati fakulteti koji proveravaju posebne sklonosti i sposobnosti.

Projekat državne mature realizovan je uz finansijsku podršku Evropske unije. Od 2003. godine EU je u sektor obrazovanja uložila više od 100 miliona evra – od unapređenja predškolskog vaspitanja i obrazovanja, preko reforme srednjeg stručnog obrazovanja, obrazovanja odraslih, renoviranja i opremanja visokoškolskih ustanova i reforme državne mature pa sve do uključivanja dece iz osetljivih grupa i pružanja pomoći u premošćavanju digitalnog jaza među školskom decom.