Ruska agresija na Ukrajinu izavala je najveću izbegličku krizu u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, a na Svetski dan izbeglica, 20. juna, Ujedinjene nacije podsećaju na sve one koji beže od progona i rata i kao takvi imaju pravo na azil.

Danas je više od 100 miliona ljudi prisilno raseljeno širom sveta, od Avganistana, Sirije, Jemena i Mjanmara do Venecuele ili Burkine Faso. Ujedinjene nacije upozoravaju da bi situacija mogla da se pogorša zbog nadolazeće krize u snabdevanju hranom izazvanu ruskom agresijom na Ukrajnu. EU ostaje vodeći svetski donator koji pomaže pogođenom stanovništvu da pristupi hrani, skloništu, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, podršci za život i drugim osnovnim potrebama. Ne smemo zaboraviti da je više od 80% izbeglica u svetu smešteno u zemljama u razvoju.

Povodom Svetskog dana izbeglica ambasador Srbije u EU Emanuele Žiofre naglašava da je od 24. februara, kada je Rusija započela neopravdani i neosnovani rat protiv Ukrajine, više od sedam miliona Ukrajinaca izbeglo u zemlje EU.

„Kao Evropljani imamo obavezu da pokažemo solidarnost i pomognemo izbeglima i prognanima. Srbija i njeni građani su oduvek bili otvoreni i saosećajni prema izbeglicama, što veoma cenimo. Takođe cenimo sve pozitivne poteze nadležnih srpskih organa prema izbeglicama iz Ukrajne“, navodi ambasador Žiofre i podseća i da je skoro od tri i po miliona Ukrajinaca dobilo status privremene zaštite u zemljama članicama Evropske unije, to jest smeštaj, zdravstvenu zaštitu, socijalnu pomoć pristup tržištu rada, i obrazovanju. Takođe je pohvalio Srbiju koja im je obezbedila isti nivo zaštite.

U Srbiji, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, boravi oko sedam hiljada izbeglica iz Ukrajine i većina je u privatnom smeštaju, dok je jedan mali deo, njih 68, smešten u Centru za azil u Vranju, koji je jedan od dva centra određenih za prijem ukrajinskih izbeglica.

Evropska unija je od izbijanja izbegličke krize 2015. godine Srbiji pomogla sa više od 130 miliona evra. Pored pomoći koja se odnosila na poboljšanje uslova smeštaja i prihvata izbeglica, EU je omogućila da izbeglice imaju bolji pristup zdravstvenoj nezi, obrazovnom sistemu i socijalnoj zaštiti.

Pored adekvatne nege u prihvatnim centrima i centrima za azil, EU je doprinela i da se obezbede dovoljne količine odeće, obuće, hrane, vode i drugih životnih namirnica za izbeglice u svim centrima.

Osim toga, Srbija je, zahvaljujući podršci EU, uspela da izbeglicama obezedi pristup svim zdravstvenim uslugama i lekovima, a tokom pandemije korona virusa bila je među prvim državama koje su obezbedile vakcine za izbeglice.

Kada je reč o sektoru obrazovanja, EU je pomogla da se svoj deci omogući školovanje, a izrađeni su i obrazovani materijali na maternjim jezicima izbeglica. Sprovedeno je i više desetina edukativnih i drugih sadržaja za prosvetne radnike kako bi se obučili za rad sa izbeglicama i doprineli njihovoj boljoj integraciji u obrazovni sistem.

Pored toga, Evropska unija je, zajedno sa Graničnom policijom i drugim državnim institucijama, radila na unapređenju kontrole i nadzora na graničnim prelazima, a sve sa ciljem da se spreči trgovina i krijumčarenje ljudi.

Evropska unija će  nastaviti saradnju sa srpskim institucijama u oblasti migracija i pružati neophodnu podršku u procesu pristupanja Srbije EU. Prioriteti u narednom periodu ostaju  efikasan nadzor granica i poboljšanje uslova u kojima izbeglice u Srbiji borave.