Evropska unija će u narednih godinu dana organizovati nabavku gasa na svaka dva meseca, a ovu mogućnost može da iskoristi i Srbija.

Cene energenata se stalno menjaju, što donosi veliku neizvesnost i destabilizaciju tržišta. Porast cena i inflacija utiču na životni standard u Evropi, a pametno planiranje potrošnje i zajedničke nabavke energenata su u fokusu.

„Prvi put u istoriji EU treba da damo sve od sebe i da gas kupujemo na zajednički način. Znamo da će gas još neko vreme igrati ulogu neophodnog prelaznog goriva“, kaže potpredsednik Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i predviđanja Maroš Šefčovič.

Evropska unije je pokrenula energetsku platformu “AggregateEU”, kao odgovor na izazove prolongirane energetske krize i destabilizacije tržišta energenata zbog rata u Ukrajini. Platforma omogućava zajedničku nabavku gasa i u budućnosti vodonika, iz različitih izvora, po najpovoljnijim mogućim uslovima. Srbija, kao deo Energetske zajednice ima priliku da učestvuje i da na ovaj način pojača diversifikaciju svojih izvora energije.

Preko digitalne platforme snabdevači mogu prijaviti prodajne količine gasa. U narednih godinu dana Brisel će zajedničku nabavku gasa organizovati svaka dva meseca. Do sada se registrovalo više od 80 firmi, a Srbija može da iskoristi ovu mogućnost u narednom periodu.

Zemlje Evropske unije dobile su zadatak da do novembra gasna skladišta popune do 90 odsto. Za ovu prvu zajedničku tranšu, svetski dobavljači, do 9. maja, moraju dostaviti ponude, a iz konkursa su eliminisane i ruske kompanije i ruski gas. Cilj briselske energetske solidarnosti je da se, za sledeću grejnu sezonu na vreme obezbedi gas iz drugih izvora i to po najpovoljnijim cenama.

Bugaska, Rumunija, Mađarska i Slovačka sklopile su posao sa azerbejdžanskim gasnim gigantom. Istovremeno, rešenja za energetsku krizu međusobno traže i pojedine članice. U Sofiji, u okviru zajedničke inicijative „Prsten solidarnosti“ gasni operateri Bugarske, Rumunije, Mađarske i Slovačke sa azerbejdžanskim gigantom „Sokar“ potpisali su gasni memorandum.

 

Predsednik Bugarske Rumen Radev ocenjuje da će to osigurati bezbednost snabdevanja i diversifikaciju čitavog regiona centralne, istočne i južne Evrope – najbrže, najefikasnije i najjeftinije.

„Najbolje rešenje za trenutnu energetsku krizu je da se u Evropu može dopremati više gasa iz različitih resursa i ruta“, kaže ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.

„U trenutku kada se bavimo diversifikacijom puteva snabdevanja gasom, i za nas je izuzetno važan projekat dogradnje terminala Krk i gasovoda. Podržavamo povezivanje terminala sa Austrijom preko Slovenije“, napominje slovenačka šefica diplomatije Tanja Fajon, a prenosi RTS.

I Srbija će biti u mogućnosti da nabavlja gas iz Azerbejdžana preko nove gasne interkonekcije sa Bugarskom. Za ovaj važan projekat energetskog povezivanja Evrope i Srbije – gasni interkonektor Srbija‒Bugarska, EU je obezbedila 49,6 miliona evra bespovratnih sredstava. Gasovod će povezati grad Niš sa bugarskom prestonicom, Sofijom. Projektovani kapacitet ovog novog gasovoda omogućiće protok 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Završetak izgradnje gasovoda planiran je za četvrti kvartal 2023. Novi gasovod će obezbediti povećanje kapaciteta za dodatnih 60 odsto u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije za gasom (oko 3 milijarde kubnih metara godišnje) i u velikoj meri povećati ukupnu sigurnost snabdevanja prirodnim gasom, te doprineti ciljevima čistije energije.

..FRANCE, Fos sur Mer: Arriv?e du Methanier Global Energy GDF Suez.

Srbija i EU zajedno rade na poboljšanju energetske sigurnosti i razvoju zelenih izvora energije. Na početku 2023, EU će Srbiji obezbediti paket energetske podrške vredan 165 miliona evra, kako bi se građani i mala i srednja preduzeća lakše nosili sa rastućim cenama energije i zelenom tranzicijom. Dodatno je odobreno 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac (kredit KfW-a od 81,8 miliona evra) i 16,1 milion evra za rekonstrukciju hidroelektrane Vlasina (kredit EBRD 61,6 miliona evra).

Evropska unija je veći donator od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. Sa paketom energetske podrške od 165 miliona evra, EU je u protekle dve decenije ulozila više od milijardu evra u sektor energetike. Samo u 2022. podrška EU energetskom sektoru Srbije procenjena je na 100 miliona evra.

Diversifikacija izvora energije, sigurnost snabdevanja, energetska efikasnost i dekarbonizacija privrede, u skladu sa Pariskim sporazumom, glavni su ciljevi podrške EU. Podrška Evropske unije realizuje se u saradnji sa Vladom Srbije. EU će nastaviti da podržava Srbiju u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i stvaranju struktura koje će omogućiti dalja ulaganja u dekarbonizaciju energetskog sektora.

 

Pročitajte još:

Žiofre i Đedović u Nišu – obilazak gasnog interkonektora

EU i Srbija – Zajedno za energiju

Sve veća povezanost

 

 

Više detalja o EU podršci sektoru energetike Srbije.