Preko 50 preporuka u velikom broju oblasti rezultat je debata koje su održane u Srbiji kao podrška Konferenciji o budućnosti Evrope, platformi koju predvodi Francuska, predsadavajuća zemlja Evropskom savetu u prvoj polovini godine. Inicijativu su zajedno pokrenuli predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i francuski predsednik Emanuel Makron.
Preporuke građana Srbije u posebnom dokumentu ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović predala je francuskom ambasadoru Pjeru Košaru. Događaju je prisustvovao i otpravnik poslova Delegacije EU u Srbiji Dirk Lorenc.
„Konferencija o budućnosti Evrope je jedinstven proces razgovora sa evropskim građanima o tome šta očekuju od budućnosti. Posvećeni smo tome da poslušamo sve Evropljane o pitanjima koja su važna za jačanje otpornosti, konkurentnosti i društvenog ugovora, zelene i digitalne tranzicije, vladavine prava, kao i vodeće uloge Evrope na globalnim nivou – većina tema koje se obrađuju u vašim preporukama. Ovo uključuje Srbiju, koju vidimo kao buduću članicu EU, i cenimo vaš proaktivan pristup u doprinosu ovom procesu“, kaže Lorenc.
Foto: Beta
On kao veliku pretnju vidi neopravdanu i ničim izazvanu agresiju Rusije na Ukrajinu, koja je dovela u pitanje ceo svetski poredak.
„Ovo je prelomni trenutak za Evropu. Ovo je sukob između vladavine prava i vladavine oružja, između demokratija i autokratija, između poretka zasnovanog na pravilima i sveta neskrivene agresije. Sudbina Ukrajine je u pitanju, ali je i naša sudbina u pitanju. Računamo na to da će Srbija stati uz EU u odbrani mira i poretka zasnovanog na pravilima. Srbija je pokazala svoju snažnu privrženost vrednostima EU time što se s nama pridružila tri rezolucije na Generalnoj skupštini UN. Očekujemo da Srbija nastavi da pokazuje takvu posvećenost“, naveo je Lorenc, koji je podsetio i na moto Konferencije – „Budućnost je u vašim rukama“.
Ambasador Košar je naglasio da predsedavanje njegove zemlje EU ima za cilj da učini dinamičnim proces evropskih integracija Srbije. Napominje da se države članice i kandidati suočavaju sa istim izazovima i da će ih lakše prevazići zajedno.
„Među izazovima sa kojima smo suočeni je i izazov shvatanja šta znači pripadanje Evropi. Jedan od prioriteta francuskog predsedavanja jeste da razumemo kako građani pristupaju tom pitanju. Pozdravljam inicijativu što su se u Srbiji u debatu uključile organizacije civilnog društva“, navodi ambasador Košar.
Foto: Beta
On je takođe istakao da agresija Rusije udara na temelje bezbednosti i evropskih vrednosti. Bilo da se radi o međunarodnom pravu, humanitarnom pravu, vladavini prava, slobodi informisanja, sve ono što je pretnja EU, pretnja je i za Srbiju, navodi ambasador Košar.
Ministarka Joksimović pojasnila je da dokument sadrži 52 preporuke nastale nakon žive rasprave velikog broja aktera, a izrazila je i nadu da će evropske institucije uzeti u obzir ono što preporučuju građani Srbije.
„Izgleda da su pitanja klimatskih promena izazvala najviše interesovanja posebno kod mlađih i najveći broj preporuka je definisano u tom smislu, ali tu su i pitanja zapošljavanja i uopšte socijalne politike, obrazovanja u segmentu zajedničke politike EU“, navela je Joksimović.
Foto: Beta
Dokument je sačinjen prethodnih meseci tako što su izabrane preporuke o kojima se govorilo na debatama i sesijama, a na različite teme od zelene agende, digitalizacije, zapošljavanja, ekonomije, zdravstvene politike do mladih, klimatskih promena, obrazovanja, kulture…
„Doprinos je koncipiran onako kako konferencija i nalaže, kroz zbir i sumarni pregled preporuka koje su davali učesnici sesija i debata, više od 70 predstavnika iz nevladinog sektora iz različitih privrednih institucija, ali i iz državnih institucija i sa univerziteta“, kaže Joksimović.
Konferencija o budućnosti Evrope je počela u aprilu 2021. pokretanjem višejezične platforme, dostupne na 24 zvanična jezika EU, i trajaće do proleća 2022. Početna ambicija budućeg francuskog predsedavanja bila je da se u Parizu napravi veliki završni događaj sa konkretnim rezultatima ove jednogodišnje vežbe.
Konferencija će se sastojati od 3 niza događaja: decentralizovani događaji (ljudi mogu učestvovati u diskusiji ili registrovati događaj na digitalnoj platformi); paneli evropskih građana (koji se sastoje od nasumično odabranih građana); i plenarne sednice (politički nivo). Platforma je centralno središte Konferencije i prva na panevropskom nivou u smislu obima, interaktivnosti i višejezičnosti. Putem platforme, građani i svi drugi akteri mogu da prosleđuju svoje predloge, komentarišu predloge drugih ljudi i organizuju virtuelne i, kada je moguće, žive i hibridne događaje.
