Povodom Svetskog dana izbeglica, Frans Timermans, prvi potpredsednik Evropske komisije, Federika Mogerini, visoka predstavnica Unije za spoljne poslove i politiku bezbednosti i potpredsednica Evropske komisije, Johanes Han, komesar za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju, Neven Mimica, komesar za međunarodnu saradnju i razvoj, Dimitris Avramopulos, komesar za migracije, unutrašnje poslove i građanstvo, Hristos Stilijanides, komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama i Vera Jurova, komesarka za pravosuđe, potrošače i rodnu ravnopravnost, izdali su sledeće saopštenje:

„Svakog minuta, svakog dana, bezmalo 31 osoba je prisilno raseljena. Danas u svetu ima preko 68,5 miliona ljudi koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove zbog sukoba i nasilja, progona, prirodnih katastrofa ili veoma realnih posledica klimatskih promena – 25,4 milliona njih su izbeglice.

Više od 67 godina nakon potpisivanja Ženevske konvencije o statusu izbeglica 1951, međunarodna načela na kojima ona počiva relevantnija su nego ikada ranije. Ta načela su sadržana u pravnim tekovinama EU koje se tiču azila, a EU ostaje posvećena zalaganju za one kojima je potrebna pomoć.

Kao globalni akter radimo na rešavanju velikih kriza diplomatskim sredstvima. Kao globalni lider u obezbeđivanju pomoći pružamo humanitarnu pomoć i podršku izbeglicama, tražiocima azila i raseljenima, unutar i izvan Evrope. Tokom migracijske krize 2015. i 2016. smo pružili nezapamćenu podršku i obezbedili smeštaj za stotine hiljada izbeglica koje su bežale od rata i progona. Nastavljamo da pružamo pomoć onima u nevolji: države članice su samo tokom 2017. odobrile zaštitu za preko 538.000 ljudi.

Podršku pružamo i onima koji su raseljeni usled dugotrajnih sukoba, od Avganistana preko Kolumbije do Roga Afrike, dok istovremeno reagujemo na novonastale krize, poput raseljavanja Rohinga. Milioni sirijskih izbeglica i prihvatnih zajednica u zemlji i regionu su zahvaljujući našoj pomoći dobili neophodne uslove za život.

U tom poduhvatu radimo ruku pod ruku sa partnerima širom sveta, uvereni da je samo globalni odgovor dorastao izazovu pred nama. Zato razvijamo sve bliže odnose sa visokim komesarom UN za izbeglice, odgovaramo na stradanje izbeglica širom sveta i razvijamo inovativna rešenja. Primera radi, u novembru 2017. smo zajedno uspostavili mehanizam za hitni tranzit, kako bismo evakuisali ljude iz Libije kojima je potrebna međunarodna zaštita i dalje ih preselili po Evropi, od kog je korist imalo preko 1.600 ljudi. Solidarnost, podela odgovornosti, multilateralizam i angažman su načela koja će nas voditi ka usvajanju Globalnog dogovora UN o izbeglicama krajem godine.

No, izazovi tu ne prestaju. Moramo da nastavimo da zajedno sa državama članicama radimo na otvaranju legalnih i bezbednih puteva i zatvaranju opasnih i iregularnih migracijskih ruta. Države članice su se obavezale da će u naredne dve godine preseliti više od 50.000 najugroženijih osoba i obezbediti im nove domove u EU. Osim toga, moramo bez odlaganja da postignemo dogovor o reformi našeg zajedničkog evropskog sistema azila, zasnovanog na principima odgovornosti i solidarnosti. A moramo i da uložimo više truda i u integraciju onih koji dobijaju zaštitu u Evropskoj uniji, što se konkretno odnosi na najugroženije, kao što su žene i deca.

U vremenima neprijateljske retorike prema ugroženima koji beže od rata i progona, EU štiti i ubuduće će štititi one u nevolji i nastaviće da radi na tome da donese stabilnost tamo gde postoji sukob.“

Za više informacija: