Oruđa od kostiju i rogova, odeća i zaklon od krzna i kože – čovek je još od praistorije imao koristi od životinja i materijala životinjskog porekla. Danas, u moderno doba, kada napredne tehnologije omogućavaju da živimo neugrožavajući druga živa bića, najveća korist koju čovek može imati od životinja jeste – ljubav – sa time će se složiti svako ko ima kućnog ljubimca. Ipak, neodgovornim ponašanjem čoveka, mnoge životinjske vrste su izumrle.
Apolonov leptir, crni daždevnjak, vidra, šareni tvor – neke su od retkih, ugroženih i zaštićenih vrsta u Srbiji. Najpoznatiji je svakako orao krstaš, simbol srpskog grba. Srećom, broj ovih ptica se povećava, zahvaljujući neprestanom trudu nekoliko posvećenih ljudi, od kojih su većina članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Ovo društvo svakodnevno radi na očuvanju gnezda, čuvanju novih mladunaca, čišćenju staništa od opasnih materija. Dok obezbeđuju opstanak retkih ptica, oni i sprečavaju povrede ptica zbog udara u opasne dalekovodne linije.
„Populacija orlova krstaša u Srbiji je pred kraj ovog projekta tri puta veća nego na početku! Danas možemo da se pohvalimo uspesima… Ali ogroman posao je pred nama“, rekao je Milan Ružić, direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Zajedno sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode iz Novog Sada, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije učestvuje u projektu „PannonEagle Life“ Zaštita orla krstaša u Panonskoj niziji, koji finansira LIFE program Evropske unije a sufinansiraju ministarstva poljoprivrede Austrije i Mađarske. Projekat je započeo u oktobru 2016. i trajaće do aprila 2022. Glavni cilj projekta je da poveća populaciju orla krstaša tako što će se smanjiti smrtnost koji uzrokuju ljudi.
Taj cilj zadale su sebi zemlje Panonske nizije koje učestvuju u projektu – Srbija, Mađarska, Slovačka, Češka Republika i Austrija.
“Priroda ne poznaje granice pa je i zaštita biodiverziteta ili konkretnih vrsta kao što je orao krstaš nešto oko čega se mora ujediniti ne samo Evropa nego čitav svet. Takođe, problemi koji muče ugrožene vrste su vrlo slični, ali nemaju svi dovoljno efikasna rešenja- zbog čega je saradnja neophodna. Projekat “Pannoneagle LIFE” je zaista primer dobre prakse kako znanje i iskustvo iz pojedinačnih zemalja može biti okupljeno, podržano od strane Evropske Unije i da za rezultat ima uspeh”, poručuje Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu I proučavanje ptica Srbije.
Projekat „Pannoneagle LIFE“ sa ukupnim budžetom preko 3,5 miliona evra sprovodi se uz finansijsku podršku LIFE programa Evropske unije i traje do 2022. godine.
Evropske institucije kroz brojne projekte rade na unapređenju zaštite životinja.
WWF – svetska organizacija za zaštitu prirode, takođe se finansira iz EU sredstava. U saradnji sa partnerima iz 10 zemalja Evrope, sprovodi projekat “Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi (SWiPE)”, koji se finansira u okviru LIFE programa Evropske unije.
Kažnjiva dela protiv prirode i životne sredine danas su četvrta najisplativija aktivnost organizovanog kriminala na svetu, nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem. Ova vrsta kriminala je u porastu, i čini neprocenjivu štetu našoj planeti, značajno smanjuje biološku raznovrsnost i dovodi do potpunog istrebljenja pojedinih biljnih i životinjskih vrsta. Upravo protiv toga se bore carinici, policajci, i tužioci iz Španije, Poljske, Slovačke, Mađarske… Između ostalog i Srbije.
Projekat je usmeren na saradnju institucija kako bi se sprečio nezakonit prekogranični promet zaštićenih divljih vrsta kroz Evropu, objašnjava Iva Svilar, projekta u Srbiji.
„Države moraju da sarađuju jerje jako teško otkriti krijumčare – svaki put pronalaze nove načine. Recimo, oboje perje ptica koje spadaju u zaštićene vrste. Životinje se transportuju u neadekvatnim, nehumanim uslovima, te često i uginu. Srbija je tranzitna zemlja, i zbog toga je značajna za uspešno suzbijanje krijumčarenja u Evropi “, objašnjava Svilar.
Osim živih životinja, često se krijumčare i životinjska koža, slonovača i drugi delovi životinja.
Poseban fokus SWiPE projekta usmeren je na strogo zaštićene vrste i na kažnjiva dela poput trovanja, krivolova i krijumčarenja.
Istorija o krstašu
Gnezdo u kojem žive Bora i Eržika, donednavno poslednji par orlova krstaša u Srbiji, nalazi se na mestu koje pripada i Srbiji i Mađarskoj i Rumuniji.
Orao krstaš je često za svoja gnezda birao stare hrastove na ulazima u naseljena mesta ili izlazima iz njih, na koja su meštani često stavljali znak krsta. To su bili takozvani „zapisi“. Zbog svoje sakralne vrednosti to drveće se nije seklo a narod je orlove koji su se gnezdili na njima nazvao „krstaši“.
Razvojem poljoprivrede, prirodna staništa orlova krstaša svedena na minimum a danak je platilo i staro drveće pogodno za gnežđenje ovih krupnih ptica grabljivica.
Pored toga, došlo je i do nestašice hrane: osnovu ishrane orla krstaša čine tekunice – vrsta glodara nalik veverici koja živi na stepskim pašnjacima i livadama u Vojvodini. Usled masovnog preoravanja stepskih pašnjaka i livada smanjivao se broj tekunica, a to se odrazilo i na brojnost orlova krstaša.
Orao krstaš (lat. Aquila heliaca) na grbu Srbije nalazi se od 17. avgusta 2004. godine.
EU pruža finansijsku pomoć Srbiji za očuvanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta, kao i netaknutih prirodnih lepota. Kroz programe prekogranične i transnacionalne saradnje, EU je podržala preko 1.000 projekata iz Srbije sa preko 700 miliona evra.
Više o EU projektima zaštite ptica u Srbiji možete ptočitati OVDE.
Povezane vesti:
