Kada kažemo sport svakako mislimo na nešto što našem zdravllju samo doprinosi, ipak nije uvek tako. Sport itekako može biti nezdrav – ako ne direkno za nas, onda za našu životnu sredinu. Neekološki sportovi dobro su poznati, mnogi od njih i veoma popularni, međutim manje se vodi računa o promociji upravo onih sportskih događaja koji se mogu nazvati “zelenim”.

Zato se nekoliko organizacija iz Srbije, Poljske, Portugala i Litvanije udružilo kroz ERASMUS+ projekat čiji je cilj planiranje i realizacija sportskih događaja na najprikladniji način za životnu sredinu i to kroz projekat Green Run Network.

Kako sami partneri na projektu kažu, konkretan cilj je da se kreiraju oznake “Zelenih trkačkih događaja“ i osnuju zelene mreže događaja koji su u skladu sa principima ekologije, kako bi se stvorila međunarodna mreža Green Run. Nju bi činili sportski događaji koji su ekološki prihvatljivi – svi masovni sportski događaji na otvorenom, od uličnih maratona, trejl trka, do biciklističkih i plivačkih manifestacija, planinarenja i hajking okupljanja.

“Masovni sportski događaji su odlična prilika da se skrene pažnja i edukuju učesnici o važnosti očuvanja životne sredine i njenog uticaja na kvalitet našeg života. Takođe, bude ekološku svest ljudi koliko sama ekološka rešenja i lična inicijativa mogu da promene stvari u našem okruženju nabolje i koliko možemo da utičemo na zdraviji svet za nas i naša pokolenja”, kaže Aleksandar Radukin iz PSD “Železničar“ Novi Sad koji je jedan od partnera na projektu, zajedno sa Portugalskom Federacijom Modernog Pentatlona, Društvom za fizičku kulturu iz Kozalinka, Amaterskom trkačkom Asocijacijom Litvanije i koordinatorom projekta Gdansk Sportski Centar.

Osim stvaranja ove zelene sportske mreže kreiran je i edukativni materijal za organizatore i učesnike trkačkih događaja sa informacijama o ekološkim rešenjima prilikom upražnjavanja fizičkih aktivnosti u svakodnevnom životu. Materijal je lista smernica upućenih organizatorima sportskih događaja, koje se mogu podeliti na: obavezne, poželjne i preporučene u kontekstu ekologije. Ovaj projekat još jedan je korak ka pozitivnim promenama u odnosu čoveka ka prirodi.

“Polako se i svest ljudi kod nas menja. Korak po korak, ali idemo ka tome. Naravno za to su najviše zaslužni ovakvi projekti podržani od EU i organizacija koje svojim delovanjem nedvosmisleno menjaju rezon ljudi, jer imamo samo jednu planetu i moramo da je očuvamo kako za nas, tako i za buduće generacije”, poručuje Radukin.

EU podržava Srbiju na putu ka zdravijoj životnoj sredini donirajući preko 400 miliona evra bespovratne pomoći u zaštitu životne sredine, što je čini najvećim donatorom u ovoj oblasti u Srbiji.