Nezapamćena migracijska i izbeglička kriza sa kojom se EU trenutno suočava  beleži dramatičan porast broja migranata na tranzitnoj ruti Zapadnog Balkana i Istočnog Mediterana kao i stalni priliv migranata na tranzitnoj ruti u Centralnom Mediteranu, navodi se u zaključcima Evropskog saveta za spoljne poslove o migracijama.

Zemlje Zapadnog Balkana su pod sve većim pritiskom dok drugi partneri i susedne zemlje, konkretno Jordan, Liban, Turska i Irak, snose najveći teret krize, budući da su primile veći deo izbeglica iz Sirije kao i raseljena lica iz Iraka, ukazuje Savet.

Savet je posvećen angažovanju svih instrumenata i politika kako bi podržao napore koji se ulažu u otklanjanje temeljnih uzroka migracija, a naročito u pogledu sukoba, političke nestabilnosti, kršenja ljudskih prava i nedovoljnog socio-ekonomskog razvoja. Osim toga, Savet će nastaviti sa pružanjem podrške diplomatskim inicijativama UN-a u pravcu nalaženja rešenja za sukobe u Siriji i Libiji, a koje podupiru napori visoke predstavnice, Komisije i država članica.

Savet ukazuje na značaj bliske saradnje sa prvim zemljama azila, zemljama porekla i tranzita za prevazilaženje zajedničkog izazova. Savet podseća na aktivnosti visoke predstavnice, Komisije i država članica u pravcu pružanja veće podrške Jordanu, Libanu i Turskoj kao i Zapadnom Balkanu.

Savet smatra da je jačanje saradnje sa Turskom od presudnog značaja i, kako se navodi u saopštenju, sa nestrpljenjem očekuje postizanje sporazuma sa Turskom u sklopu sveobuhvatnog plana koji je zasnovan na zajedničkim obavezama. Savet pozdravlja odluku o značajnom povećanju sredstava Regionalnom povereničkom fondu koji je nedavno uspostavljen kao odgovor na krizu u Siriji (Fond Madad) čiji budžet iznosi 500 miliona evra sredstava EU i za koji se očekuje dodatni doprinos država članica EU i drugih zemalja u istom iznosu. Predloženo je i da delokrug ovog fonda bude proširen tako da obuhvati i Zapadni Balkan.

Savet podstiče nastavak tekućeg dijaloga na visokom nivou o migracijama sa zemljama koje se nalaze na glavnim tranzitnim rutama na kom rade visoka predstavnica i nadležni komesari kroz tesnu saradnju sa državama članicama, navodi se između ostalog u zaključcima Saveta koje u celini možete pročitati ovde