Vlada Srbije pripremila je nacrt Zakona o klimatskim promenama koji će kada se usvoji omogućiti strateško planiranje i bolju adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, što bi Srbiju moglo da košta izmedju 12 i 15 milijardi evra.
Ove podatke izneo je ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan na završnoj konferenciji tvining projekta „Uspostavljanje mehanizma za sprovođenje Uredbe o mehanizmu monitoringa“ vrednog 1,2 miliona evra koji je finansirala EU.
Trivan je rekao da je Zakon o klimatskim promenama „jedan od najavažnijih zakona koji će biti usvojen u Srbiji, ne samo sa stanovišta životne sredine, jer se klimatske promene i adaptacija na njih odnose na sve segmente društva“.
Ministar je istakao da će taj zakon i svi prateći dokumenti biti preduslov za integracije Srbije u EU, ali i prilagodjavnje domaće privrede medjunarodnim ekonomskim okolnostima.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar navela je da završetak ovog tvining projekta „predstavlja korak u približavanju srpskog zakonodavstva pravnim tekovinama EU u oblasti ekologije, a doneće bolje zdravstvene uslove gradjanima i pomoći da se buduće generacije zaštite od negativnih posledica klimatskih promena“.
FoNet
„Rezultati projekta su konkretni. Stručnajci su uradili nacrt Zakona o klimatskim promenama. Taj zakon će omogućiti sprovodjenje Uredbe o mehanizmu monitoringa i direktive o sistemu trgovine gasovima sa efektom staklen bašte“, kazala je ona.
Dodala je da je za Srbiju to važan projekat, jer kao kandidat za priključenje EU, treba da se uključi u sveobuhvatnu strategiju za smanjenje sopstvenih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Štamcar je navela da je prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika izazovan proces, jer su potrebne velika ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, održivo upravljanje šumama.
To će se, prema njenim rečima, odraziti na bolje zdravlje stanovništva, čistije industrije, duži životni vek gradjana.
„Zato će EU nastaviti da radi rame uz rame sa Srbijom na uspostavljanju ekonomije sa niskom emisijom ugljednika“, kazala je ona i podsetila da je cilj privrede EU da bude više ekološka i da troši manje energije, zbog čega je cilj Unije da do 2050. smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte na 80 odsto nivoa zabeleženog 1990. godine.
Tvining projekat projekat, čija je realizacija počela u maju 2015. godine, radjen je u saradnji sa Ministarstvom ekološke i solidarne tranzicije Francuske i Tehničkim multidisciplinarnim centrom za proučavanje zagadjenja vazduha (CITEPA).
