Poslednje izdanje Evropskog nadzora upražnjenih radnih mesta pokazuje manjak radne snage na tržištima rada u Austriji, Danskoj, Švedskoj, Estoniji i Letoniji, dok se konkurencija za radna mesta povećava u Grčkoj, Slovačkoj i Španiji.
Trendovi nezaposlenosti na evropskom tržištu rada pokazuju rastući jaz u mogućnostima za zapošljavanje između zemalja na Severu i Jugu. Poslednje izdanje Evropskog nadzora upražnjenih radnih mesta pokazuje manjak radne snage na tržištima rada u Austriji, Danskoj, Švedskoj, Estoniji i Letoniji, dok se konkurencija za radna mesta povećava u Grčkoj, Slovačkoj i Španiji. Izveštaj takođe ističe prednosti i nedostatke zapošljavanja u četiri zemlje Južne Evrope, i opominje da su dodatne mere neophodne kako bi se mladima pomoglo da nađu posao za kvalifikovanu radnu snagu i kako bi se na ovaj način povećala produktivnost rada.
Nadzor potvrđuje i stagnaciju u potražnji radne snage u EU u drugom kvartalu 2013, osim malog porasta broja radnih mesta u javnom sektoru. Uopšteno, zaposlenost je opala za 4%, što predstavlja veći pad nego u prethodnom kvartalu. U ovom periodu, zapošljavanje je povećano u manje od polovine zemalja.
Laslo Andor, Komesar Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, je rekao: „Postojanje suprotstavljenih izgleda za posao u Severnoj i Južnoj Evropi naglašava razlike na evropskom tržištu rada, koje su povezane i sa neskladom u Evrozoni. Pokretljivost radne snage može da pomogne u smanjivanju ove neravnoteže. Oruđa koja pomažu pokretljivost radne snage, kao što je Evropska služba za zapošljavanje (EURES), su na raspolaganju onima koji traže posao da pronađu mogućnosti za zapošljavanje.”
Posebna pažnja Južnoj Evropi
Pad u zapošljavanju stručnjaka kao i pad u zapošljavanju oblasti usluga je zaustavljen u Grčkoj, Italiji, Portugaliji i Španiji, dok je zabeležen rast broja radnika u oblastima poljoprivrede, šumarstva i ribolova. Mogućnosti za rad u Južnoj Evropi su povećane u nekoliko oblasti, kao što su zdravstvo, prodaja i administracija. S druge strane, građevinski sektor je oblast najpogođenija krizom, a očekuje se da oporavak ove oblasti pokaže spori rast.
Zapošljavanje mladih u četiri zemlje Južne Evrope je u velikoj meri usmereno ka zanimanjima koja zahtevaju nižu kvalifikaciju u oblasti usluga, sa značajnom sezonskom potražnjom i visokim prometom. Osim toga, srednje kvalifikovani radnici se pojačano zapošljavaju na mestima koja zahtevaju nižu kvalifikaciju, što naglašava prekvalifikovanost radne snage.
U cilju rešavanja nezaposlenosti mladih, Evropska komisija je predložila Garanciju za mlade, ambicioznu reformu koju su prihvatile sve zemlje EU i koju sve moraju hitno primeniti. Garancija za mlade za cilj ima pružanje pomoći nezaposlenima ispod 25 godina kako bi našli posao, nastavili obrazovanje, stažiranje ili obuku, u trajanju od četiri meseca od trenutka gubitka posla ili završetka formalnog obrazovanja (videti MEMO/14/13).
Izdvajanje iz Strukturnih fondova EU su takođe usmerena ka suočavanju sa ekonomskim i društvenim izazovima od sada pa do 2020, a obuhvataju više od 70 milijardi evra koji će biti uloženi u ljudski kapital putem Evropskog sociajlnog fonda (videti MEMO/13/1011).
Pozadina
Ukupni ekonomski učinak ne prestaje da pogoršava uslove tržišta rada u zemljama Južne Evrope, koje su najteže pogođene krizom. U drugom kvartalu 2013. zaposlenost je opala u Grčkoj (-4.3%), Italiji (-1.8%), Portugaliji (-4.1%) i Španiji (-3.6%). Na nivou svih 28 članica EU, zaposlenost je opala za -0.4%.
Ovakva situacija je drastično pogoršala zaposlenost mladih u ovim zemljama: u prvom kvartalu 2013, nezaposlenost mladih je dostigla 59.6% u Grčkoj, 55.7% u Španiji, 39.4% u Portugaliji i 38.9% u Italiji. Na nivou svih 28 članica EU, nezaposlenost mladih je u drugom kvartalu 2013. porasla na 24% od 2008. kada je procenat iznosio 15.
Osim toga, kriza je dovela do učestalog potpisivanja privremenih ugovora o radu. Na primer, u Italiji je udeo ovakvih ugovora porastao sa oko 60% u 2008. na 70% u periodu 2012-2013. Ovako velika učestalost privremenih ugovora o radu, doprinela je nižem nivou obuke i sticanja veština, što za posledicu ima manju produktivnost i loš ekonomski učinak. U južnoj Evropi, broj nisko obrazovanih radnika je 33%, što je više nego duplo od proseka EU (16%).
Evropski nadzor upražnjenih radnih mesta je tromesečni bilten koji objavljuje Direktorat Evropske komisije za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju. Ova publikacija je deo vodeće inicijative “Agenda za nove veštine i nova radna mesta” koja zajedno sa Evropskim biltenom pokretljivosti radne snage i Izveštajem o upražnjenim radnim mestim i zapošljavanju pruža ažuriran izveštaj o razvoju događaja na tržištima rada u Evropi.
Evropski bilten pokretljivosti radne snage daje analizu o upražnjenim radnim mestima koja se oglašavaju na EURESu, Evropskom portalu o pokretljivosti radne snage koristeći podatke o dostupnim poslovima iz 31 nacionalne službe za zapošljavanje, prosleđujući ih onima koji traže posao.
Preko dva miliona upražnjenih radnih mesta je dostupno na EURES portalu od prvog januara 2014. EURESov Indeks upražnjenih radnih mesta je zabeležio rekordni rastući trend, uglavnom zbog pozitivnih pomaka u Velikoj Britaniji, gde se broj upražnjenih radnih mesta koji je EURES zabeležio udvostručio u periodu od maja do septembra. U ostalim zemljama razvoj tržišta rada je ostao stabilan.
Za više informacija
