Italija je 12. jula 2017. u Trstu, u okviru zapadnobalkanskog procesa, ugostila šefove vlada, ministre spoljnih poslova i ministre ekonomije Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore i Srbije te Austrije, Hrvatske, Francuske, Nemačke, Slovenije i Ujedinjenog Kraljevstva kao i predstavnike Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija. Ministri saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana su se takođe sastali sa kolegama iz italijanskih i evropskih institucija.

Samit u Trstu je bio prilika da se dalje razviju postignuća sa prethodnih samita u Berlinu (28. avgust 2014), Beču (27. avgust 2015) i Parizu (4. jul 2016) – i ostvari dalji napredak u nekoliko oblasti saradnje, konkretno po pitanju agende povezivanja, koja jeste i nadalje će biti okosnica ovog procesa, kao i po pitanju procesa regionalnih integracija. Na Samitu je istaknuta potreba da se pronađu adekvatni odgovori na globalne izazove i potvrđen je značaj jačanja reformi u oblasti vladavine prava, osnovnih prava, ekonomskog razvoja i konkurentnosti u cilju boljitka građana.

Učesnici su jednoglasno potvrdili nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, koju je prethodno potvrdio Evropski savet u svojim zaključcima od 9. marta, i istovremeno su istakli da je neophodno obnoviti napore za sprovođenje reformi u regionu. Ističući komplementarnu prirodu zapadnobalkanskog procesa i pregovora o proširenju, oni su pozdravili dosadašnji napredak svih zapadnobalkanskih partnera na evropskom putu, ali su istovremeno istakli da su pojedinačne zemlje u različitim fazama procesa i potvrdili da će napredak svake od njih biti ocenjivan na osnovu individualnih zasluga.

Budućnost Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji, Uniji koja je otvorena za evropske zemlje koje poštuju njene vrednosti i posvećene su njihovom unapređenju. EU se u Rimu, na obeležavanju 60. godišnjice Rimskih ugovora, obavezala da će raditi na snažnijoj i diferenciranijoj Evropi. U Trstu obećavamo da ćemo raditi na boljoj integraciji Zapadnog Balkana sa EU u cilju osnaživanja i ujedinjenja kontinenta. Integracija Zapadnog Balkana u EU je strateška investicija u mir, demokratiju, prosperitet, bezbednost i stabilnost čitave Evrope.

Učesnici Samita u Trstu su se složili da treba obnoviti politički angažman kako bi svaki od zapadnobalkanskih partnera načinio nepovratne korake napred na evropskom putu te kako napori za demokratizaciju, stabilizaciju i pridruživanje ne bi bili prekinuti zbog unutrašnjih podela ili spoljnih uticaja. U tom smislu pozdravljamo obnovljenu posvećenost Zapadnog Balkana promovisanju dobrosusedskih odnosa i međusobne saradnje u regionu. Rešavanje otvorenih pitanja i uzdržavanje od nacionalističke retorike može otvoriti put ka svetlijoj budućnosti koja bi mnogima donela prednosti zahvaljujući većoj stabilnosti i boljim ekonomskim uslovima. Učesnici su u Trstu iznova potvrdili podršku reformama na Zapadnom Balkanu u cilju ispunjavanja ekonomskih i političkih zahteva za pristupanje EU.

Produbljena regionalna saradnja će pospešiti pomirenje i podstaći težnju za pristupanje EU svake pojedinačne zemlje. Učesnici su istakli veliki značaj drugih regionalnih procesa, poput procesa Brdo-Brijuni, kao i regionalnih institucija i mehanizama, poput Centralnoevropske inicijative, Regionalnog saveta za saradnju, Jadransko-jonske inicijative, regionalne inicijative za borbu protiv korupcije, koji teže ostvarivanju zajedničkog cilja odnosno jačanju regionalne saradnje i izgradnji prosperitetnog i međusobno povezanog područja.

Učesnici su pozdravili sve veću želju i sposobnost regiona da preuzme odgovornost nad procesom, koje potvrđuje veliki broj regionalnih ministarskih sastanaka i samit Zapadnog Balkana održan u martu u Sarajevu.

SPAJANJE ZAPADNOG BALKANA

Povezanost

Agenda povezanosti, koja je fokusirana na infrastrukturu i sprovođenje reformi u oblasti sabraćaja i energetike na nivou regiona i u okviru Transevropske saobraćajne mreže, napreduje i ostvaruje rezultate. Ona će ostati ključna stavka u našem programu: dobro povezane i funkcionalne infrastrukturne mreže pokreću privredni rast, nude poslovne prilike, privlače investicije i otvaraju radna mesta.

Na Samitu u Trstu je razmotren napredak u sprovođenju projekata koji su pokrenuti na dva prethodna samita i pozdravljen je početak važnih građevinskih radova. Do kraja godine će uslediti još radova. Učesnici su postigli dogovor o još sedam dodatnih projekata povezanosti čija je investiciona vrednost preko 500 miliona evra, od čega će 194 miliona evra biti obezbeđeno kroz grantove EU, zajmove EIB-a i EBRD-a te nacionalna sredstva zemalja Zapadnog Balkana. Ukupna sredstva za povezivanje izdvojena od 2015. sada iznose preko 1,4 milijarde evra za 20 investicionih projekata.

Osim toga, Instrument za povezivanje Evrope je po prvi put mobilisan u regionu i u okviru njega će biti obezbeđena bespovratna sredstva u iznosu od 11,4 miliona evra. Podnet je izveštaj o sprovođenju reformskih mera u oblasti povezanosti u sektoru saobraćaja i energetike koje su dogovorene na prethodna dva samita, uključujući plan za uspostavljanje funkcionalnog regionalnog tržišta električnom energijom. Veza između zapadnobalkanskog regionalnog tržišta električnom energijom i unutrašnjeg tržišta električnom energijom EU će biti razvijana kroz inicijativu za gasno povezivanje Centralne i Jugoistočne Evrope. Samit je pozvao incijativu CESEC koja je proširena na električnu energiju i Sekretarijat Energetske zajednice da istraže mogućnosti za saradnju sa susednim državama članicama EU i nastave dobre rezultate Memoranduma o razumevanju za razvoj regionalnog tržišta električnom energijom i Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice. Učesnici su pozdravili inicijative za integraciju tržišta Zapadnog Balkana kao korake u pravcu što boljeg iskorišćavanja potencijala Transbalkanskog elektro-energetskog koridora.

Iako pripremni radovi dobro napreduju, lideri Zapadnog Balkana prepoznaju potrebu za ulaganjem većih napora kako bi mere bile sprovedene do kraja i kako bi na terenu došlo do stvarnih pomaka u cilju privlačenja investicija i maksimalnog iskorišćivanja njihovih prednosti, imajući u vidu da su održiva energetska politika i borba protiv klimatskih promena suštinski povezane. Evropska komisija, Transportna opservatorija Jugoistočne Evrope i Sekretarijat Energetske zajednice će nastaviti da podržavaju rad na tome.

Učesnici Samita su uzeli u obzir napore preduzete za dalji razvoj dve energetske inicijative najavljene na Samitu u Parizu i izrazili zadovoljstvo zbog pokretanja inicijative REEP+. Samit je razmotrio napredak u razvoju Regionalne hidroenergetske strategije za Zapadni Balkan, koja je najavljena prošle godine u Parizu, a koja će biti dalje razvijana kako bi pružila smernice za hidroenergetski razvoj u regionu i obezbedila poštovanje pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine i relevantnih nacionalnih sporazuma.

Samit je toplo pozdravio potpisivanje Ugovora o saobraćajnoj zajednici između Evropske unije i pet zapadnobalkanksih partnera. Učesnici su izrazili žaljenje zbog toga što Bosna i Hercegovina nije potpisala Ugovor i pozvali su je da mu se priključi što pre. U tom kontekstu, učesnici su istakli da je potrebno brzo postići dogovor o sedištu Sekretarijata i, uz podršku Evropske komisije, obezbediti njegovo funkcionisanje do sledećeg samita. Ugovor označava početak nove ere u saradnji između EU i Zapadnog Balkana. Suština Saobraćajne zajednice je da približi Zapadni Balkan EU stvaranjem u potpunosti integrisane saobraćajne mreže na nivou regiona kao i između regiona i EU, ali i da region približi standardima i politikama EU u oblasti saobraćaja.

Regionalna ekonomska integracija i razvoj

Samit je pozdravio zajedničku inicijativu lidera Zapadnog Balkana za intenziviranje regionalne ekonomske saradnje i razvoj regionalnog ekonomskog područja, zasnovanog na pravilima i načelima CEFTA-e i EU i u skladu sa Sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju, koje će omogućiti postepeno povećanje slobodnog kretanja robe, usluga, investicija i kvalifikovanih radnika, ne remeteći pritom pojedinačni razvoj svake od zemalja.

Regionalno ekonomsko područje će doprineti iskorišćavanju ogromnog potencijala regiona sa oko 20 miliona ljudi, stvaranjem boljih i održivijih ekonomskih prilika za sve i privlačenjem više stranih direktnih investicija nego što je to trenutno slučaj. Učesnici su pozdravili prezentaciju lidera i usvajanje višegodišnjeg Akcionog plana za razvoj regionalnog ekonomskog područja koji pokriva trgovinu, investicije, mobilnost i digitalnu ekonomiju (Akcioni plan se nalazi u prilogu ove Deklaracije). Rad na uspostavljanju ovakvog područja nije alternativa niti proces koji se odvija paralalno sa procesom evropskih integracija: naprotiv, on će ojačati kapacitet zapadnobalkanskih ekonomija da ispune ekonomske kriterijume za pristupanje EU i sprovedu pravne tekovine EU na regionalnom nivou pre pristupanja EU. Osim toga, ovakvo područje će povećati prosperitet i zapošljavanje. Regionalni savet za saradnju je pozvan da, zajedno  sa strukturama CEFTA-e, prati ovaj proces i redovno obaveštava učesnike samita o Zapadnom Balkanu odnosne službenike zadužene za njihovu pripremu o napretku postignutom u pogledu ostvarivanja rezultata definisanih ovim Akcionim planom.

Ovo obuhvata inicijative za unapređenje pametne regionalne specijalizacije i stvaranje lanaca vrednosti te ubrzanje razvoja inovacija i transfera tehnologija. Osim podrške privatnom sektoru koja je navedena u nastavku, Evropska komisija je najavila mere podrške od preko sedam miliona evra kako bi doprinela pretvaranju regionalnog ekonomskog područja u realne poslovne prilike.

Privatni sektor i razvoj malih i srednjih preduzeća

Dinamična poslovna klima je ključna za diversifikaciju i modernizaciju ekonomije kao i otvaranje radnih mesta i rast. Učesnici su se složili da će raditi na stvaranju dinamičnije investicione klime na Zapadnom Balkanu kroz razvoj preduzetništva u regionu, oslanjajući se na prednosti samog regiona, između ostalog na mlade i naučno znanje. Porast kompjuterizovane proizvodnje i digitalizacija ekonomskih procesa mogu doneti velike prednosti ekonomijama Zapadnog Balkana. Itovremeno, uspostavljanje neophodne informaciono-komunikacione infrastrukture i pouzdanih pravnih okvira za te usluge predstavlja izazov. Da bi se udružili postojeći napori sa razvojem preporuka za buduću saradnju, partneri sa Zapadnog Balkana će održati IT samit zajedno sa Evropskom komisijom, Regionalnim savetom za saradnju i privrednicima, uzimajući u obzir određene prioritete utvrđene pristupom za uspostavljanje jedinstvenog digitalnog tržišta. Učesnici su pozvali i na dalji razvoj inovativnih privatno-javnih partnerstava, između ostalog uvođenjem dualnih elemenata i drugih oblika rada zasnovanih na sistemima srednjeg stručnog obrazovanja i obuke na Zapadnom Balkanu.

Učesnici su pozdravili rezultate biznis foruma na kom su predstavljene i razmotrene platforme za finansiranje i pomoć malim i srednjim preduzećima zahvaljujući kojima će ova preduzeća unaprediti svoj učinak. Jedan od fokusa biznis foruma je bio potencijal za saradnju između malih i srednjih preduzeća u sektorima poput energetike i životne sredine, infrastrukture ili inovacija. Prepoznato je da obuka u cilju unapređenja preduzetništva na nivou regiona ima potencijal za pokretanje inicijativa za izgradnju kapaciteta. Na sastancima su uspešno istražene poslovne prilike za mala i srednja preduzeća sa Zapadnog Balkana.

Evropska komisija je najavila dodatna sredstva u iznosu od 48 miliona evra koje će kanalisati kroz Instrument za razvoj preduzeća i inovacija na Zapadnom Balkanu u cilju podizanja preduzetničkog kapaciteta i pružanja novih prilika za finansiranje za kompanije u regionu.

U okviru napora za povećanje doprinosa privatnog sektora trgovini i privrednom rastu, na Samitu u Trstu je uspostavljen Sekretarijat privrednih komora Zapadnog Balkana.

POVEZIVANJE LJUDI

Pozitivan plan za mlade

Strane su pozdravile sprovođenje Akcionog plana za rad sa mladima i politiku o mladima pripremljen na konferenciji mladih EU i Zapadnog Balkana u Ljubljani. Strane su danas, kao rezultat Foruma mladih – sastanka 60 mladih ljudi iz regiona i EU u Trstu – razmotrile preporuke vezane za mobilnost, inkluziju, preduzetnišstvo i učešće mladih. Univerziteti iz jadransko-jonskog regiona su pokazali spremnost da daju doprinos sopstvenom deklaracijom. Evropska komisija je preduzela mere kako bi povećala učešće Zapadnog Balkana u programu Erazmus+ – što je svojevrsni doprinos obeležavanju 30. godišnjice programa – u cilju podrške mobilnosti mladih volontera, omladinskih radnika, studenata i unverzitetskog osoblja kao i jačanju institucionalnih kapaciteta.

Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) – konkretan rezultat ulaganja zajedničkih napora od Samita u Berlinu – sada je počeka sa radom i predstavila je svoj prvi program rada za podsticanje saradnje među mladima u regionu. U tom kontekstu je iznet predlog za uspostavljanje „laboratorije građana“ i pokretanje projekta za suzbijanje radikalizacije. Učesnici su pozdravili finansijsku podršku EU sprovođenju programa i obećali da će se postarati da uspostave proaktivnu saradnju sa Kancelarijom. Zahvalili su se nemačko-francuskoj kancelariji za mlade na pomoći prilikom uspostavljanja Regionalne kancelarije za saradnju mladih.

U kontekstu uspešno sprovedenog programa za razmenu mladih državnih službenika – koji je podržan na prošlogodišnjem Samitu u Parizu – učesnici su pozdravili njegov nastavak u naredne dve godine, zahvaljujući čemu će 30 mladih službenika godišnje iz svake od zemalja Zapadnog Balkana moći da prođe obuku u EU i učestvuje u razmeni u okviru regiona. Pozdravljeno je i uključivanje Zapadnog Balkana u Evropski portal za mlade kao način da se mladima iz regiona pomogne da iskoriste priliku da rade, uče, volontiraju i putuju u Eropskoj uniji.

Upravljanje, vladavina prava i suzbijanje i borba protiv korupcije

Unapređenje upravljanja i vladavine prava je jedan od osnovnih uslova za pristupanje EU i izgradnju zdravog ekonomskog tkiva. Zemlje koje poštuju vladavinu prava mogu umanjiti negativne efekte korupcije i pritom izbeći loše upravljanje i neadekvatno korišćenje javnog novca, dok manje konkurentna tržišta podrivaju poverenje građana u demokratske institucije i procese. Korupcija utiče na sve. U zajedničkom interesu država članica EU i Zapadnog Balkana je da obezbede uvođenje efikasnih i delotvornih politika za borbu protiv korupcije koje uživaju snažnu političku podršku.

Kako bi doprinela ostvarivanju ovog cilja i inkorporirala dimenziju suzbijanja korupcije u različite politike, Nacionalna agencija za borbu protiv korupcije Italije (ANAC) je u Trstu organizovala radionicu sa partnerskim institucijama sa Zapadnog Balkana i Regionalnom inicijativom za borbu protiv korupcije (RAI), sa kojima je radila na rešavanju pet pitanja: sprečavanje korupcije; transparentnost; javne nabavke; uzbunjivanje i sukob interesa. Tematski seminari će biti organizovani u narednom periodu, u saradnji sa Evropskom komisijom, kako bi se produbila znanja i doprinelo izgradnji operativnih kapaciteta. Inicijativa je među partnerima probudila značajno interesovanje za delotvorno rešavanje i saradnju na pitanjima integriteta.

Učesnici su pozdravili završnu deklaraciju koja je dogovorena na radionici (u prilogu) a u kojoj je utvrđen niz obaveza za unapređenje kapaciteta za reagovanje na korupciju.

Nauka

Države članice EU i lideri iz regiona su odlučili da započnu proces uspostavljanja Istraživačkog fonda Zapadnog Balkana kao samoupravne međunarodne institucije koja je predložena na trećoj zajedničkoj naučnoj konferenciji u okviru zapadnobalkanskog procesa u junu 2017. u Parizu. Pozdravili su spremnost italijanske Vlade da bude domaćin Fonda u Trstu. Cilj Fonda je dodeljivanje grantova mladim naučnicima koji su spremni da formiraju izvanredne naučne timove, laboratorije i grupe na Balkanu, kao i pružanje podrške razmeni sa evropskim kolegamau cilju boljeg povezivanja istraživanja u EU sa Zapadnim Balkanom. Učesnici su dali mandat grupi naučnika i izaslanika da prouče finansijsku i tehničku izvodljivost projekta i da do sledećeg Samita dogovore sve neophodne aranžmane. Učesnici su pozdravili koncept ekspertske grupe, koja je inicirana na zajedničkoj naučnoj konferenciji, za razvoj Akcionog plana za pametni rast Zapadnog Balkana i pozvali su relevantne aktere iz akademske zajednice, univerziteta, privrede i civilnog društva kao i međunarodnih finansijskih institucija da se pridruže ovim naporima. Učesnici su se zahvalili Evropskoj komisiji na naporima u kontekstu istraživanja i inovacija, ali i razmene naučnih znanja kroz Horizon 2020 – program EU za istraživanje i inovacije koji je otvoren za Zapadni Balkan – kao i kroz inicijative Zajedničkog istraživačkog centra.

Učesnici su pozdravili najavu Italije o održavanju naredne zajedničke naučne konferencije Zapadnog Balkan u Rimu 2018. i izrazili su zahvalnost nemačkoj akademiji Leopoldina na kontinuiranoj podršci za saradnju naučnika.

Nerešena bilateralna pitanja

Učesnici su sa zadovoljstvom primili na znanje potvrdu partnera sa Zapadnog Balkana da će podržavati jedni druge na evropskom putu kao i obećanje da će političke razlike rešavati u okviru svojih demokratskih institucija i kroz jačanje međusobnog političkog dijaloga. Partneri iz EU su podsetili da je izgradnja dobrosusedskih odnosa kamen temeljac evropskog puta i potvrdili su spremnost da podrže Zapadni Balkan u rešavanju otvorenih pitanja na svaki mogući način. Učesnici su pozdravili Izveštaj francuskog predsedništva prošlogodišnjeg Samita o procesu demarkacije granica na Zapadnom Balkanu i potvrdili spremnost da istraže buduće inicijative koje bi doprinele ostvarivanju napretka u tom smeru.

Civilno društvo

Učesnici su istakli značaj civilnog društva kao nezavisnog, aktivnog, angažovanog i uvaženog partnera koji političkim liderima pomaže da naprave informisani izbor, doprinosi sprovođenju politika i osluškuje očekivanja javnosti. Primili su na znanje preporuke Foruma civilnog društva, uključujući inicijativu RECOM, čime je pokazano da su samiti deo zajedničkih napora.

BORBA PROTIV TERORIZMA, EKSTREMIZMA, RADIKALIZACIJE I ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Samit je potvrdio da, kako se ističe u Globalnoj strategiji EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, borba protiv terorizma i sprečavanje nasilnog ekstremizma i radikalizacije koji rezultiraju nasiljem predstavljaju zajedničke pretnje za čije rešavanje je neophodno primeniti prilagođeni pristup, zasnovan na poznavanju lokalnih prilika i širem regionalnom okviru saradnje. Strani teroristički borci predstavljaju regionalni i globalni izazov: zato ćemo raditi na unapređenju: razmene informacija sa Interpolom i Europolom; proaktivnog angažmana sa Evropskim centrom za borbu protiv terorizma i centrima za saradnju policijskih organa; sprovođenja Konvencije o saradnji policije u jugoistočnoj Evropi; saradnje u oblasti upravljanja granicama.

U cilju sprečavanja radikalizacije i nasilnog ekstremizma, strane su se obavezale na: angažman sa civilnim društvom i lokalnim zajednicama; saradnju sa pritvorskim ustanovama; stvaranje alternativnih i pozitivnih narativa za suzbijanje uticaja ekstremističkih ideologija; podsticanje saradnje u okviru Mreže EU za širenje svesti o radikalizaciji. Učesnici su prepoznali značaj organizovanih programa za blagovremenu deradikalizaciju, rehabilitaciju i reintegraciju. Učesnici su se složili da postoji potreba za suzbijanjem zloupotrebe interneta od strane terorista i pozdravili rad koji se obavlja u okviru Internet foruma EU. Ključno je identifikovati i prekinuti veze između terorističkih grupa i transnacionalnih kriminalnih mreža koje se bave trgovinom ljudi, droge i oružja: saradnja u ovoj oblasti se nastavlja, kao i u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti. Pozdravljena je i podrška koju EU pruža ovim naporima kroz Inicijativu za borbu protiv terorizma na Zapadnom Balkanu i inicijativu za Integrisano upravljanje unutrašnjom bezbednošću. Kada je u pitanju trgovina vatrenim oružjem, strane su prepoznale značaj povećanog angažmana sa Europolom i projektom Centar za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi. Osim toga, iznet je predlog za jačanje borbe protiv trgovine malokalibarskim i lakim naoružanjem i to podizanjem nivoa fizičke bezbednosti zaliha oružja i pokretanjem kampanja za dobrovoljnu predaju oružja.

Kako bi se uspešno odogovorilo na zajedničke pretnje terorizma, nasilnog ekstremizma, radikalizacije i transnacionalnog organizovanog kriminala, neophodna je delotvorna saradnja širom EU i jugoistočne Evrope. Strane su se obavezale da će maksimalno koristiti zajedničke instrumente i mreže i raditi zajedno u duhu partnerstva, a unutar opsega politike proširenja, razmenjivati iskustva i uzajamno se podržavati u zajedničkom naporu da obezbede sigurnost i bezbednost svojih građana. Održiva prevencija radikalizacije zahteva sveobuhvatni pristup i uzimanje socio-ekonomske situacije u obzir, uključujući smanjenje nezaposlenosti mladih.

SPREČAVANJE IREGULARNIH MIGRACIJA

Bolje upravljanje migracijskim tokovima je izazov celog kontinenta. Odgovor  na ovaj problem mora biti delotvoran i mora odražavati načela solidarnosti, partnerstva i podele odgovornosti. Ovo zahteva dalju saradnju između Evropske unije i Zapadnog Balkana koji je poslednjih godina pogođen ogromnim migracijskim kretanjima i koji je uspeo da postane deo rešenja ovog problema zahvaljujući intenzivnoj saradnji na nivou regiona i sa EU.

Zajedničke napore treba nastaviti kako bi se unapredilo upravljanje granicama i povećali kapaciteti za kontrolu, sprečili iregularni migracijski tokovi i nastavila borba protiv organizovanih kriminalnih mreža, krijumčara i trgovaca ljudima, uz poštovanje ljudskih prava i prava na međunarodnu zaštitu, u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim obavezama.

Učesnici su još jednom istakli značaj nadzora nad razvojem potencijalnih migracijskih ruta ka Evropskoj uniji u regionu. Sve strane moraju da biti spremne i obezbediti kapacitete za rešavanje novih i rastućih potreba i izazova.

BUDUĆNOST PROCESA

Učesnici su pozdravili spremnost Ujedinjenog Kraljevstva da bude domaćin Samita o Zapadnom Balkanu 2018, složili su se da će ovaj proces nastaviti i nakon sledeće godine i izrazili su zadovoljstvo u pogledu održavanja događaja na visokom nivou u samom regionu.