Zdravstveni sektor (Sistem zdravstvene zaštite)

Uz obrazovanje i socijalne službe, zdravstveni podsektor je deo velikog sektora društvenog razvoja. Usluge i mere koje se u ovom podsektoru primenjuju u velikoj meri utiču na zdravlje građana i njihovu produktivnost. Pravo na zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava prema Univerzalnoj Deklaraciji ljudskih prava UN iz 1948. godine. Samo zdrava osoba može biti koristan član zajednice, zbog čega sve zemlje žele da obezbede najbolje moguće zdravstvene usluge svojim građanima. Takav sistem zdravstvene zaštite mora biti isplativ, efikasan i mora pružati kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u potpunosti uvažavajući ljudske vrednosti i ljudsko dostojanstvo. Neke studije procenjuju da će se troškovi zdravstvene vezani za neaktivnost, pušenje i gojaznost udvostručiti do 2025. Stoga je reforma zdravstvenog sistema koja je u toku konstanta u svetlu stalnog tehnološog i civilizacijskog napretka.

EU je prva pritekla u pomoć Srbiji nakon oktobarskih promena 2000. godine, posebno u zdravstvenom sektoru, nabavkom najnužnijih lekova za stanovništvo u iznosu od čak 33,5 miliona evra. Od tada, skoro 147 miliona evra bespovratnih sredstava EU uloženo je u o vaj sektor.

Finansijska pomoć EU je dotakla sve aspekte jednog održivog sistema zdravstvene zaštite: upravljanje
zdravstvenim sistemom, upravljanje zdravstvenim uslugama kao i pomoć farmaceutskom sektoru, uključujući
kontrolu narkotika. Drugim rečima, Srbija je dobila lekove, opremu za svoje bolnice i domove zdravlja, laboratorije, zavode za javno zdravlje i transfuziju krvi, najveći ikad kontingent opremljenih vozila hitne pomoći, opremu za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom, tehničku pomoć, studije i analize, kao i obuke na svim nivoima. Zahvaljujući EU, ona sada ima modernu i u svetu prepoznatu Agenciju za lekove i medicinska sredstva, Agenciju za akreditaciju zdravstvenih ustanova, Nacionalnu kancelariju za rano otkrivanje raka, Školu javnog zdravlja, Školu menadžmenta u zdravstvu, Nacionalnu referentnu laboratoriju za psihoaktivne supstance i mnoge druge institucije…

U nekim aspektima, reforma zdravstvenog sistema neophodna je za proces evropskih integracija. To su izloženost populacije negativnom dejstvu duvanskog dima, sprovođenje organizovanog skrininga na rak, propisi vezani za supstance ljudskog porekla, kontrola i izveštavanje o zaraznim bolestima, zakoni o lekovima i medicinskim sredstvima, prikupljanje zdravstvenih podataka, e-zdravlje i zdravstvene informacije, kao i retke bolesti, prava pacijenata, bezbednost pacijenta i zaposleni u zdravstvu. Srpske zdravstvene vlasti sada treba da konsoliduju napore u pokušaju da se približe principima koje zagovaraju zemlje članice EU. Za zdravstveni sektor nije planirana dopunska finansijska pomoć EU, pošto je Srbija korisnica najvećeg iznosa za zdravstvo među zemljama koje nisu članice EU. Održivost projekata finansiranih do danas se pažljiv o prati.