U Narodnoj biblioteci u Čačku, u saradnji sa Deskom Kreativne Evrope 28. i 29. septembra održana je međunarodna konferencija o cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju „Zeleni preokret“. Na konferenciji su učestvovali zamenica ambasadora Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva, zamenik gradonačelnika Čačka Miroslav Petković, šef Deska Kreativna Evropa Vuk Radulović i direktor biblioteke u Čačku Bogdan Trifunović.
Održivi razvoj je dugi niz godina tema diskusija, istraživanja i prakse u kulturnim i kreativnim sektorima, a konferencija „Zeleni preokret” bila je jedna od prvih prilika u Srbiji i regionu da se međunarodni događaj posveti ovim temama, otvarajući mogućnosti saradnje, novih odnosa, edukacije i razmene ideja.
Očuvanje kulturnog nasleđa i podrška savremenoj umetničkoj praksi u kontekstu održivog razvoja, koji se ovde posmatraju kao ekonomski razvoj i razvoj svestan zelene agende, bio je u fokusu konferencije.
„Na konferenciji ćete imati priliku da čujete nešto više o Novom evropskom Bauhausu, što je još jedna velika inicijativa EU pokrenuta pre dve godine koja povezuje evropski Zeleni dogovor sa našim svakodnevnim životima i životnim prostorima. On dodaje kulturnu dimenziju Zelenom dogovoru i ubrzava zelenu tranziciju, uz promene na terenu koje kombinuju vrednosti estetike, održivosti i inkluzije“, navela je zamenica ambasadora EU Plamena Halačeva.
Zamenica ambasadora podsetila je na činjenicu da je leto iza nas najtoplije ikada zabeleženo u Evropi i da je „bilo surov podsetnik da moramo hitno da reagujemo“.
„Nastao pre četiri godine iz ove potrebe da zaštitimo budućnost naše planete i dece, Evropski zeleni dogovor je sada središnji deo naše ekonomije i aktivno menja način na koji poslujemo. Takođe je bez premca u svojim ambicijama – EU je usvojila prvi evropski zakon o klimi, sa ciljem smanjenja emisija u EU za najmanje 55% do 2030. godine“, rekla je Halačeva.
Zamenica ambasadora EU navela da je Grad Čačak, koji je prva nacionalna prestonica kulture, veliki partner EU u sprovođenju Zelene agende u Srbiji, naročito kroz projekat „Odvajamo“, gde je Evropska unija pomogli Čačku da za samo godinu dana preusmeri oko 2.000 tona otpada sa deponije, a takođe pripremi ovaj otpad za energetsku obnovu i značajno poveća stopu reciklaže.
„Takođe podržavamo pilot projekte kroz inicijativu Zelena agenda za Srbiju, kao što je projekat Eko-bio-Invest, koji ima za cilj da zameni plastiku biorazgradivim materijalima i pomogne u smanjenju zagađenja i emisija“, navela je zamenica ambasadora.
Pojam cirkularne ekonomije kao alternativnog ekonomskog okvira je dobio značajan zamah poslednjih godina, jer se smatra da nudi pristup postizanju lokalne, nacionalne i globalne održivosti. Važni strateški dokumenti, kao što su Agenda za održivi razvoj Ujedinjenih nacija 2030 ili Evropski zeleni dogovor Evropske unije, kao i inicijative kao što je Novi evropski Bauhaus, pozivaju na akciju i razvijene zemlje i zemlje u razvoju.
Uzimajući u obzir da cirkularna ekonomija nije samo pitanje ekonomije i tehnoloških rešenja, već da akteri u oblasti umetnosti i kulture mogu dati značajan doprinos, na konferenciji su predstavljeni izazovi i dešavanja u postizanju zelenog zaokreta kulturne politike.
