Ženski glas danas je mnogo jači u svim sferama privatnog i profesionalnog života, pa tako i u književnosti. Žene čine zdravu većinu književne industrije, ali i dalje postoji potreba za osnaživanjem, zato projekat “Govorite li ženski? ̶ Književnost kao način osnaživanja žena”, promoviše upravo žensku književnu scenu. U okviru projekta štampano je sedam knjiga pisanih na sedam različitih jezika, značajnih autorki od početka XX veka pa do danas. Misija Kontrast izdavaštva, koji je nosilac ovog projekta, jeste kvalitetan prevod, publikacija, promocija i distribucija izabranih dela visokog književnog kvaliteta.
“Projekat proizlazi iz namere da se ukaže na značajno prisustvo žena na književnoj sceni, da se prepozna i promoviše njihov književni glas, kao i da se promeni paradigma vrednovanja književnosti koju pišu žene”, rekla je Milica Laufer, Kontrast izdavaštvo.
Govorite li ženski? poziva na jednakost, vidljivost i profesionalno priznanje autorki, prevoditeljki, urednica i drugih saradnica, koje čine i stvaraju književnu scenu. Prisustvo žena na književnoj sceni postaje dominirajuće, ali je, kako Milica kaže, prepoznavanje i vrednovanje njihovog rada i dalje marginalizovano.
Pored značajnog književnog nasleđa, sve izabrane autorke čije su knjige objavljene u ovoj seriji, imale su, a neke i dan-danas imaju, važnu ulogu u procesu ženske emancipacije i osnaživanja.
Ingeborg Bahman važi za vodeći feministički glas u posleratnoj Austriji, Mers Rudureda je najistaknutija katalonska autorka, Kora Sandel je smatrana norveškom pionirkom u opisima ženske perspektive u literaturi, Pia Leino dekonstruiše licemerje savremenog odnosa prema ženama, Sofi Dal stvara snažne i moćne ženske likove u svojoj prozi, Dorota Maslovska je vodeći ženski glas u savremenoj poljskoj poeziji, dok je u slovenačkoj literaturi to Anja Golob, a obe predstavljaju kritičke glasove dovoljno snažne da nadahnu mladu i kreativnu publiku.
Svih sedam dela do tada nisu prevođena na srpski jezik, tako da čitalačka publika nije ni poznavala autorke. Ovaj projekat je umnogome to promenio.
“Nakon objavljivanja, promocija i lepog prijema kod čitalačke publike odlučili smo da objavimo i druge naslove pojedinih autorki zastupljenih u projektu. Sam projekat, koji pored objavljivanja podrazumeva i promociju knjiga i autorki, otvorio im je nova vrata”, priča Laufer.
Položaj žena u društvu se menja, napreduje u borbi za ravnopravnost. Tako je i u književnosti. Osvajanje književne scene nekim drugačijim, ženskim narativima, jezikom, osećajnostima ili načinima rada i ponašanja je kontinuirani proces koji ne prestaje.
“Žene u književnosti će biti čitane i vrednovane jedino ako ovakvi projekti postanu deo naših redovnih izdavačkih praksi, a ne sporadični odgovori na konkursne zahteve. U isti korpus zalaganja za ravnopravni status svrstavamo i ženske likove, odnosno njihova kanonizovana tumačenja i interpretacije. Zato u našim izdavačkim poduhvatima volimo da objavljujemo žene koje hrabre prave pomake u proširivanju i preispitivanju zatečenih ideja o ženi”, zaključuje Laufer.
Očekuje se i nastavak projekta. On je, takođe, je uticao na pokretanje jedne nove edicije Kontrast izdavaštva – “Ženski glas” u kojoj objavljuju značajna dela spisateljica čija književna vrednost stvara ženski kanon koji u Kontrastu žele da nastave da neguju. To su: Merse Rudureda, Klaris Lispektor, Magda Sabo, Simon de Bovoar, Ingerborg Bahman, Kora Sandel…
Projekat “Govorite li ženski? ̶ Književnost kao način osnaživanja žena” podržan je od strane Kreativne Evrope, kroz program književni prevodi.
