Elektronika je poslednjih 100 godina u konstantnom bumu. Međutim,  klasična elektronika, bazirana na silicijumu i na čvrstim osnovama, polako dostiže svoje granice korišćenja i razvoja. Naučnici su zato počeli da traže načine kako da je povežu sa drugim granama i ponovo je učine inovativnom. Tako je nastao novi smer razvoja elekronike – tekstilna elektronika.

Zašto tekstilna? Zato što svi mi svakodnevno nosimo neki vid tekstila. Kada spojimo elektroniku i tekstil nastaje mnogo inovacija. Tekstil je mekan, savitljiv, mehanički, te ga možemo  obaviti oko našeg tela. Dakle, ako želimo, na primer, da merimo parametre našeg tela, broj otkucaja srca ili temperaturu, ti merači mogu ga budu napravljeni na tekstilu. Međutim, da bi to bilo moguće, potrebna nam je moćna oprema.

STRENTEX („ERA Chair for emerging technologies and innovative research in Stretchable and Textile Electronics“) projekat je koji se bavi rastegljivom i tekstilnom elektronikom, a kroz program Horizont 2020 dobio je bespovratna sredstva u iznosu od gotovo 2.5 miliona evra. Od 110 aplikacija, u tom pozivu, samo je 11 odobreno, a ovaj projekat bio je treći na listi sa čak 14.5 poena od ukupno 15. Zahvaljujući ovog grantu, samo u opremu je uloženo 200.000 evra, a ona omogućava štampanje elektronike na tekstilu, vezenje provodnih niti na tekstil i spajanje klasičnih elektronskih komponenti sa tekstilom.

„Trenutno razvijamo mnogo uzbudljivih proizvoda koji mogu da pomognu stanovništvu u svakodnevnim izazovima. Pravimo merače za određivanje kvaliteta mleka, da li je razređeno ili ne, kog tipa je, i to sve na tekstilu. Vezemo različite elektrode, npr. za EKG, u majice koje nosimo. Najnovije je da na znojnicama ugrađujemo merače pH vrednosti iz znoja, iz čega se mogu dobiti značajni parametri za određivanje kvaliteta našeg opšteg zdravlja. To je kao mala laboratorija u znojnici“, navodi Goran Stojanović, koordinator projekta i redovan profesor na katedri za elektroniku Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Do inovativnih rešenja dolaze tako što su oformili multidisciplinarni tim. Od tri postdoktoranta, jedna ima ekspertizu u hemiji, druga u fizici, treći u elektronici. Kada se sva ta znanja povežu daju kvalitetne rezultate u ovoj oblasti. Projektom su definisani osnovni pravci razvoja ove grane, a onda je projektni tim, februara ove godine, specifikovao tačno na šta će se fokusirati i gde može dati najveće doprinose, ne samo u naučnom smislu nego i u tržišnom. Fokus je na onome što je u Vojvodini najrazvijenije, a to su poljoprivreda i medicina.

„Sada pravimo džakove za krompir u kojima će biti ugrađen detektor za merenje početnog stadijuma kvarenja. Kada krene jedan da se  kvari to se odmah detektuje kako ne bi preneo truljenje na ceo džak. To je primer, ali može se primeniti na sve druge tekstile i namirnice u poljoprivredi. Napravili smo pametnu policu, koja broji proizvode na rafu i kad neki nestane šalje informaciju da se dopuni. Takođe, sensor za merenje koncentracije lekova koje ste konzumirali iz znoja ili suze i čak koje koncentracije lekova. Kod sportista je to posebno značajno”, navodi Stojanović.

Prvo pitanje kada sve ovo čujemo jeste – Koliko će to da košta? Ne mnogo. Tekstilna elektronika i materijali bazirani na tekstilnim vlaknima su jeftini, a to što se dodatno ugradi ne sme da poveća cenu proizvoda više od 10-20 procenata. Tako će, kako Stojanović navodi, biti konkurentni na tržištu.

Svaki proizvod koji tim razvije, ako ima potencijal da se nađe na tržištu se patentira. To je prvi nivo zaštite intelektualne svojine. Ukoliko nakon toga patent ne dođe na tržište, objavljuju se naučni radovi u relevantnim publikacijama i časopisima i tako fakultet, a i projektni tim, stiče kredibilitet u naučnim krugovima. Druga opcija, što je projektom i predviđeno, jeste da u se u trećoj godini oformi Centar za tekstilnu elektroniku, a u poslednjoj godini projekta i “spin-off” kompanija, koja će proizvode koje je Centar razvio sama plasirati na tržište.

“Zato je nama, a i inače, izuzetno značajno da Srbija bude deo EU ne samo zbog izvoza nego i za sveukupnu saradnju”, naglašava Stojanović.

Ovaj projekat je, kako kaže, specifičan po tome što ima jednog koordinatora, nema partnerskih institucija. Sav budžet projekta od 2.47 miliona evra tokom 5 godina ide Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Mnogi projekti ne omogućavaju sredsta za opremu, što ovde nije bio slučaj. To je veoma značajno, jer će se ona koristiti ne 5 nego 25 godina, a studenti će učiti na opremi koja je ista i bolja nego u vodećim centrima u Evropi i time i sami biti konkurentni na tržištu rada nakon studija.

Podrška Evropske unije inovacijama i konkurentnosti u Srbiji vredna je više od 200 miliona evra za period od 2014. do danas. Sredstva namenjena ovom sektoru koriste se za podsticanje kvaliteta nauke, inovacija i povezivanja sa evropskim i međunarodnim naučnicima i preduzetnicima, čime se povećava konkurentnost srpske ekonomije.

EU podstiče razvoj nauke i inovacija kako bi stvorila tehnološke preduslove za razvoj konkurentnosti i privrede širom Evrope. Građanima Srbije, EU je omogućila korišćenje zajedničkog istraživačkog prostora i usavršavanje u zemljama EU, čime su srpski naučnici postali vidljiviji evropskoj i svetskoj naučnoj zajednici.