Ambasador Fabrici za Blic: Pozicija EU prema Srbiji se nije promenila

0

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici govorio je za dnevni list Blic o trenutnoj situaciji u procesu srpske integracije u EU. Na početku intervjua, navodi se izjava francuske ministarke za evropske poslove Natali Loazo, da u sadašnjoj EU nema mesta za nove članice, te da i Srbija i Unija moraju da prođu kroz reformske procese. „To je upalilo alarm u redovima proevropske javnosti“, ocenjuje list.

Blic: Čini li se i vama da je entuzijazam prema EU poslednjih dana splasnuo?

Pogledajmo činjenice, hajde da ne izvlačimo zaključke iz jedne izjave uzete izvan konteksta. Srbija je u procesu pristupanja EU. Kao što se sećate, prošle godine u Sofiji bio je samit predstavnika EU, i zaključak je bio da Evropska unija i sve zemlje članice jednoglasno podržavaju evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Reforme u Evropskoj uniji i proširenje se odvijaju paralelno. Naravno, u Srbiji nikada nije dosadno, ali je bitno da Srbija nastavi da radi jer se pozicija EU nije promenila. Pozvao bih sve da ostanu mirni.

Blic: Šta je sa reformama u Srbiji, ima li pomaka u rešavanju gorućih problema slobode medija i vladavine prava?

Sagledajmo širu sliku. Ovde je reč o dve vrste reformi. Ekonomske reforme su veoma bitne za svako društvo. Srbija je ostvarila dobar napredak u tim reformama, ali ekonomija mora da raste brže i u dužem vremenskom periodu, nezaposlenost mora da bude još više smanjena, odliv mozgova mora biti rešen, srpska ekonomija mora biti konkurentna na tržištu EU.

Druga vrsta reformi odnosi se na vladavinu prava i ovde je ostvaren mnogo manji napredak. Kada pričamo o vladavini prava, pričamo zapravo o ulozi pravosuđa – jedne od tri grane vlasti u svakoj demokratskoj državi (uz medije, koji su četvrta). Poslednjih godina mnogo je urađeno u domenu izmena Ustava: na njima je rađeno dve godine, EU je iznela svoje komentare, Venecijanska komisija takođe, i sada je nacrt u parlamentu. Pratićemo i kako se taj nacrt menja.

U sferi slobode medija rekli smo prošle godine u našem Godišnjem izveštaju za Srbiju da ne vidimo napredak. Veoma jasno. Želimo da vidimo okruženje u kom novinari mogu da rade slobodno i bezbedno. Postupak izrade nove medijske strategije jeste pozitivan korak, ali njena implementacija je najvažnija. Na kraju, ako novinari budu slobodni i bezbedni, ako, na primer, uloga Javnog servisa bude jasna, onda će to biti uspeh. Kad smo kod reformi, napomenuo bih i to da treba da se usvoji i zakon o sprečavanju korupcije.

Blic: Interesantno je da se u slučaju novinara Milana Jovanovića oba ova pitanja – stanje medija i sudstva – kombinuju. Pratite li taj slučaj?

Naravno, bezbednost novinara je preduslov da se popravi situacija. No, taj slučaj je u sudskom postupku i ne mogu da ga komentarišem, ali i u ovom i u svakom drugom slučaju sudije moraju biti nezavisne. Nezavisne sudije i bezbednost novinara su ono što nam je potrebno. Nastavićemo da pratimo situaciju.

Blic: Pomenuli ste parlament i potrebu da se o Ustavu priča tamo. Ali, opozicija bojkotuje parlament i verovatno će bojkotovati izbore.

Pravo građana da protestuju je fundamentalno – ljudima mora biti dozvoljeno da iskažu nezadovoljstvo, dokle god to čine mirno i u skladu sa zakonom. Međutim, EU je rekla da nam je potrebno da reforme u Srbiji teku kroz parlament. Parlament mora biti mesto na kom se ova diskusija dešava. Parlament mora da osigura međustranački dijalog i da bolje vrši nadzor nad vladom. Parlament mora da radi bolje i građani moraju da budu zainteresovani za njegov rad.

Blic: Dakle, kada opozicija kaže “ne vraćamo se u Narodnu skupštinu”, EU kaže…?

Parlament mora biti mesto gde se donose odluke. Parlament mora bolje da funkcioniše. Sasvim sigurno u parlamentu moraju da se poštuju prava opozicije.

Blic: Deo demonstranata upao je u zgradu Radio Televizije Srbije prošle subote. Kako vidite taj potez i uopšte kako vidite ulogu RTS-a u dijalogu između vlasti i opozicije?

Jasno smo stavili do znanja da je protest pravo koje treba omogućiti, ali da mora ostati miran i u skladu sa zakonom. Što se tiče RTS, jedan deo medijske strategije tiče se i njegove uloge. Bitno je naglastiti da javni servis ne sme biti ni vladin ni opozicioni, već – u interesu naroda. Neophodno je obezbediti pluralizam, medijska strategija to mora da uzme u obzir. Dakle, i u RTS opozicija mora dobiti prostor da se čuje, ali pre svega građani moraju da imaju pravo na pluralizam informacija.

Blic: Da li je sada tako?

Mislim da bi moglo biti bolje.

Blic: EU ima jasan stav u vezi s taksama koje je Kosovo uvelo a sa kojima nema pregovora. Šta dalje?

Evropska unija je dobila mandat od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da stvori uslove za posredovanje u pregovorima Beograda i Prištine i želimo da vidimo punu normalizaciju odnosa. Odluka o taksama je jednostrana i odmah smo je osudili, a visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je nedavno u Njujorku rekla da će čim takse budu suspendovane pozvati obe strane nazad za pregovarački sto.

Blic: A da li će se u pregovore uključiti SAD i Rusija, kao što je nedavno sugerisano?

Format ostaje isti, EU će i dalje posredovati u dijalogu, nema promene. To će biti pregovori između Beograda i Prištine pod palicom EU. Kada se Federika Mogerini obraćala Savetu bezbednosti UN, rekla je da međunarodna zajednica mora da podrži ovaj proces. I tačka.

Blic: Hoće li pravno obavezujućeg sporazuma biti ove godine?

Nema razloga da budemo previše optimistični, ali ni previše pesimistični. Teško je reći da ili ne definitivno, hajde da budemo oprezno optimistitični. Mislili smo da nikada neće biti sporazuma oko imena Severne Makedonije, pa se to ipak dogodilo. Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, naravno, jeste drugačija, ali pozitivne stvari se mogu desiti.

Podeli

Comments are closed.