Evropska unija je trenutno usredsređena na smirivanje krize u Ukrajini.

EU poziva sve strane da se uključe u svrsishodan i inkluzivan dijalog koji bi vodio trajnom rešenju; da se zaštiti jedinstvo i teritorijalni integritet zemlje kao i težnja obezbeđivanju stabilne, napredne i demokratske budućnosti svih ukrajinskih građana. EU je takođe predložila i pojačanu podršku Ukrajini u sprovođenju političkih i ekonomskih reformi.

Partner prioriteta

EU je posvećena politici faznog angažmana kao i bliskoj saradnji sa Ukrajinom koji obuhvataju postepen napredak ka političkoj i ekonomskoj integraciji. Ukrajina je partner prioriteta u okviru Evropske politke prema susedima i Istočnog partnerstva. Sporazum o partnerstvu i saradnji između Evropske unije i Ukrajine, koji je stupio na snagu 1998, pruža sveobuhvatni okvir za saradnju između EU i Ukrajine u ključnim oblastima reforme.

O novom Sporazumu o pridruživanju, uključujući i Duboku i sveobuhvatnu zonu slobodne trgovine, se pregovaralo od 2007. do 2011, a parafiran je 2012. Savet Evropske unije je 10. decembra 2012. usvojio zaključke o Ukrajini koji su potvrdili posvećenost EU potpisivanju Sporazuma onog trenutka kad Ukrajina preduzme odlučne akcije i napravi vidljivi napredak ka postizanju ciljeva koji su postavljeni u zaključcima. Ažurirana verzija agende o pridruživanju Ukrajine je takođe bila odobrena od strane Saveta za saradnju između Ukrajine i Evropske unije, 24. juna 2013.

Prvobitno usvojena 2009, a ažurirana 2011, agenda je zamenila Akcioni plan, pripremajući i olakšavajući stupanje na snagu Sporazuma o pridruživanju.

21. novembra 2013, Kabinet ministara Ukrajine je odlučio da obustavi pripreme za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju koje je trebalo da se obavi na samitu Istočnog partnerstva u Vilniusu. EU je uzela uočila podršku Ukrajinske javnosti bez presedana političkom i ekonomskom pridruživanju EU.

EU se zalaže za potpisivanje političkih odredaba Sporazuma o pridruživanju 21. marta u Briselu kao i preostalih delova Sporazuma, koji zajedno sa političkim odredbama čine jedinstven instrument. Ovi koraci će potvrditi slobodnu i suverenu odluku Ukrajine da nastavi političko pridruživanje i ekonomsku integraciju sa Evropskom unijom.

Skorašnji događaji

EU je pomno pratila razvoj političke situacije u Ukrajini i bila je angažovana u traženju rešenja za krizu koja je nastala posle nekoliko meseci mirnih demonstracija na centralnom Trgu Majdan u Kijevu, usled objave Vladine odluke u vezi sa Sporazumom o pridruživanju.

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost Ketrin Ešton i evropski komesar za proširenje Štefan File posetili su Kijev više puta od početka protesta, baš kao i ministri spoljnih poslova nekoliko zemalja članica i članovi Parlamenta tokom svog skoro neprestanog angažmana. Na sastancima sa predstavnicima vlasti, liderima opozicije i predstavnicima civilnog društva, napori EU su bili usmereni ka olakšanju dijaloga i stabilizaciji političke situacije.

Savet Evropske unije i njeno telo zaduženo za spoljne poslove (koje saziva i kojim predsedava Ketrin Ešton) usvojili su 10. februara 2014. zaključke u kojima su izrazili zabrinutost zbog izveštaja o kršenju ljudskih prava i slučajevima nasilja, zastrašivanja i nestalih osoba,  naglasivši spremnost da brzo reaguju na svako pogoršanje situacije na terenu. Ketrin Ešton je sazvala vanrednu sednicu Saveta spoljnih poslova 20. februara 2014, na kojoj je, u svetlu pogoršanja situacije, EU odlučila da uvede ciljane kaznene mere a ministri su se složili da suspenduju izvozne dozvole na opremu koja može biti upotrebljena za represiju u zemlji. Izražavajući zaprepašćenje pogoršanjem situacije i osuđujući svaku upotrebu sile, EU je podstakla sve strane da se bez odlaganja uključe u dijalog, kao i da se ostvare legitimne demokratske težnje ukrajinskog naroda (videti zaključke).

Na drugoj vanrednoj sednici održanoj 3. marta 2014. Savet spoljnih poslova osudio je kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine činom agresije ruskih oružanih snaga kao i ovlašćenje koje je Federalni savet Rusije  1. marta dao za upotrebu oružanih snaga na teritoriji Ukrajine. EU je apelovala na Rusiju da smesta povuče oružane snage u područje njihovog stalnog stacioniranja, u skladu sa Sporazumom o statusu i uslovima o stacioniranju Crnomorske flote na terotoriji Ukrajine iz 1997. godine. EU je takođe pohvalila i odmerenu reakciju koju je Ukrajina do sada pokazala.

Savet je 5. marta usvojio kaznene mere EU koje se tiču zamrzavanja i povraćaja zloupotrebljenih državnih fondova Ukrajine, usmerenih protiv 18 osoba koje su identifikovane da su u tome učestvovale i čije su finansije unutar Evropske unije sada zamrznute. Mere uključuju i odredbe koje olakšavaju povraćaj zamrznutih fondova kada se ispune određeni uslovi.

U saopštenju šefova država i vlada nakon vanrednog zasedanja Evropskog saveta 6. Marta EU je naglasila da se do rešenja aktuelne krize mora doći kroz pregovore sa vladama Ukrajine i Rusije, kao i putem potencijalnih multilateralnih mehanizama. Nakon što je prvo prekinula bilateralne razgovore sa Rusijom o pitanju viza, pregovore o Novom sporazumu (između EU i Rusije) i pripreme za učešće na samitu Grupe G8 u Sočiju, EU je utvrdila drugu fazu daljih mera u odsustvu poteza koji bi vodili smirivanju krize, kao i dalekosežne posledice po odnose EU sa Rusijom u slučaju dalje destabilizacije situacije u Ukrajini.

U odsustvu mera koje bi vodile okončanju krize, EU je 17. marta usvojila kaznene mere protiv odgovornih za akcije koje ugrožavaju ili prete teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnosti Ukrajine, kao i protiv osoba i entiteta povezanih sa njima. S tim u vezi identifikovana je 21 osoba i uvedena im je zabrana putovanja kao i zamrzavanje sredstava koje poseduju u EU. EU je takođe najoštrije osudila održavanje ilegalnog “referenduma” na Krimu o pridruživanju Ruskoj Federaciji, smatrajući ga jasnim kršenjem ukrajinskog ustava. EU ne priznaje ilegalni “referendum” niti njegov ishod.

image

„Želimo da naglasimo da još  ima vremena da se izbegne negativni razvoj događaja i da se trenutni događaji preokrenu. Pozivamo rukovodstvo Rusije da ne preduzima korake koji bi vodili aneksiji Krima i da umesto toga preduzme korake koji će voditi ka smirivanju krize„, rekla je Ketrin Ešton.

Evropska unija podržava napore nove ukrajinske vlade da stabilizuje situaciju i da nastavi da sledi kurs reformi. EU potvrđuje neophodnost za daljim ustavnim reformama u Ukrajini, kao i za održanjem slobodnih, pravednih i transparentnih predsedničkih izbora pod nadzorom OEBSa i KDILJPa. EU još jednom potvrđuje krajnju neophodnost obezbeđivanja inkluzivnosti na svim nivoima vlasti, uključujući i osmišljene korake kojima bi se doprlo do svih regija Ukrajine, društvenih grupa i kojima bi se obezbedila zaštita svih nacionalnih manjina u skladu sa međunarodnim obavezama Ukrajine. S tim u vezi EU podstiče Ukrajinu da se osloni na stručnu pomoć Saveta Evrope i OEBSa.

Pojačana podrška i saradnja

Evropska komisija je 5. marta predložila seriju privrednih i finansijskih mera podrške koje predstavljaju deo međunarodnih napora podrške Ukrajini u političkim i ekonomskim reformama. Jedanaest milijardi evra će biti dostupno u narednih nekoliko godina iz budžeta EU i međunarodnih finansijskih institucija u EU. Ovo će služiti stabilizaciji ekonomske i finansijske situacije, pomoći će tranziciju i podstaći će političke i ekonomske reforme. Kao deo ovakvog pristupa, Evropska komisija je 11. marta predložila privremeno ukidanje carinskih dažbina na izvoz robe iz Ukrajine u EU, ubrzavajući primenu onih delova Sporazuma o pridruživanju koji se tiču Duboke i sveobuhvatne zone slobodne trgovine, bez čekanja da oni Sporazumom stupe na snagu.

Potpisivanje i primena Sporazuma o pridruživanju, uključujući Duboku i sveobuhvatnu zonu slobodne trgovine, iako ne predstavlja krajnji cilj saradnje između EU i Ukrajine, doneće mogućnosti za održivi ekonomski razvoj i prosperitet svim regijama Ukrajine, uključujući i Krim, kao i njihovim susedima. EU potvrđuje svoju predanost poboljšanju kontakata među ljudima, prvenstveno putem liberalizacije viznog režima.

Više informacija o odnosima EU sa Ukrajinom

Restriktivne mere EU

Mere usredsređene na zamrzavanje i oporavak sredstava zloupotrebljenih ukrajinskih državnih fondova:

Tekst zakona:

Protiv akcija koje prete teritorijalnom integritetu Ukrajine:

Tekst zakona.