Kako bi ostvarila planove izložene u Evropskom planu za migracije usvojenom u maju, Evropska komisija je danas iznela sveobuhvatni paket predloga za rešavanje izbegličke krize.

Kako bi ostvarila planove izložene u Evropskom planu za migracije usvojenom u maju, Evropska komisija je danas iznela sveobuhvatni paket predloga za rešavanje izbegličke krize sa kojom su suočene države članice EU i susedne zemlje, a koji uključuju hvatanje u koštac sa uzrocima zbog kojih ljudi traže utočište u Evropi. Novi paket mera će ublažiti pritiske u najpogođenijim državama članicama – Grčkoj, Italiji i Mađarskoj – predlogom o premeštaju 120.000 ljudi kojima je potrebna međunarodna zaštita u druge države članice EU. Ovoj cifri treba dodati i 40.000 ljudi čiji je razmeštaj iz Grčke i Italije Komisija predložila u maju, a za koji se još uvek čeka odobrenje Saveta. Današnje mere su usmerene i na podršku državama članicama koje se suočavaju sa sve većim brojem zahteva za azilom omogućavajući bržu obradu zahteva kroz zajedničku evropsku listu sigurnih zemalja porekla. Komisija se u novim merama bavi i spoljnim aspektom izbegličke krize, budući da je izložila i najvažnije mere za delotvorniju politiku povratka i predlog za osnivanje poverilačkog fonda u vrednosti od 1,8 milijardi evra sa ciljem rešavanja uzroka migracija u Africi.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je izjavio: „Evropa je kontinent na kom su skoro svi u jednom trenutku bili izbeglice. Mi Evropljani treba da znamo i ne smemo nikad zaboraviti zbog čega je pružanje utočišta i poštovanje osnovnog prava na azil toliko važno. Vreme je da počnemo sa sprovođenjem istinski evropske migratorne politike koju smo predložili u maju. Mere koje predlažemo danas će osigurati da se ljudi kojima je preko potrebna međunarodna zaštita brzo razmeste po dolasku u Evropu – ovo se ne odnosi samo na ovu, već i na sve druge krize u budućnosti. Ako je ikada trebalo pokazati evropsku solidarnost, onda je to sada. Vreme je da pokažemo zajedničku hrabrost i odmah odgovorimo na krizu.”

Evropska komisija je predstavila sledeće konkretne mere kao odgovor na aktuelnu izbegličku krizu i pripreme za slične izazove u budućnosti:

  1. Predlog za hitni premeštaj 120.000 izbeglica iz Grčke, Mađarske i Italije: nakon ogromnog skoka broja ilegalnih migranata na srednjem i istočnom Sredozemlju ali i na Zapadnom Balkanu tokom proteklih meseci, stvorila se potreba za preduzimanje hitnih mera. Komisija predlaže da se premesti 15.600 ljudi iz Italije, 50.400 iz Grčke i 54.000 iz Mađarske. Razmeštanje će biti obavljeno u skladu sa obaveznim, objektivnim i kvantitativnim ključem za raspodelu (40 odsto broja stanovnika, 40 odsto BDP-a, 10 odsto prosečnog broja prethodno uloženih zahteva za azilom, 10 odsto stope nezaposlenosti). Ovo se primenjuje na tražioce azila koji dolaze iz zemlje čija je stopa odobrenih azila 75 odsto ili više na nivou EU[1]. Ovome treba dodati i majski predlog Komisije za premeštaj 40.000 ljudiiz Grčke i Italije kojima je potrebna međunarodna zaštita, čime je konačna predložena cifra porasla na 160.000 ljudi.
  2. Trajni mehanizam za premeštaj za sve države članice: Kako je najavljeno u Evropskom planu za migracije u maju, Komisija predlaže strukturni mehanizam solidarnosti koji bi se aktivirao svaki put kada je nekoj državi članici potrebna pomoć u krizi ili prilikom velikog pritiska na azilni sistem usled velikog i nesrazmernog priliva državljana trećih zemalja. Komisija će definisati potencijalne krizne situacije na osnovu broja zahteva za azilom podnetih u prethodnih šest meseci u odnosu na broj stanovnika ali i na osnovu ilegalnih prelaza preko granice u istom periodu. Isti kriterijumi će se primenjivati na predloge za hitni premeštaj. Trajni mehanizam će u obzir uzimati potrebe tražilaca azila, porodični status ali i njihove radne sposobnosti.

Privremena kaluzula o solidarnosti: Ukoliko – iz opravdanih i objektivnih razloga poput prirodne katastrofe – država članica trenutno ne može da ni potpuno ni delimično učestvovati u premeštaju, moraće da da finansijski doprinos budžetu EU u iznosu od 0,002 odsto BDP-a. Evropska komisija će analizirati razloge koje iznese određena članica i doneti odluku o tome da li je neučešće u premeštaju u periodu od najviše 12 meseci opravdano ili ne. U slučaju delimičnog učešća, iznos će biti proporcionalno umanjen.

  1. Zajednička evropska lista sigurnih zemalja porekla: nakon Evropskog plana za migracije i zaključaka Evropskog saveta od 25 i 26 juna, Evropska komisija predlaže uredbu za uspostavljanje zajedničke liste sigurnih zemalja porekla EU. Takva lista će omogućiti bržu obradu zahteva za azilom koje podnose ljudi iz zemalja za koje se na nivou EU smatra da su sigurne, ali i brži povratak ukoliko se obradom zahteva ispostavi da tražilac ne ispunjava uslove za azil. Nakon razmatranja aktuelnih praksi zemalja članica, Komisija je predložila da se Bosna i Hercegovina, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Kosovo*, Crna Gora, Srbija i Turska uvrste na listu sigurnih zemalja porekla. Ove zemlje ispunjavaju zajedničke kriterijume Direktive o proceduri azila 2013/32 prema kojima se jedna zemlja može smatrati sigurnom; potpisnice su važnih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima; Evropski savet je većini njih dao status zemlje kandidata, čime su ispunjeni kriterijumi iz Kopenhagena (kojima se garantuje demokratija, vladavina prava, ljudska prava i poštovanje i zaštita manjina). Postoji mogućnost dodavanja većeg broja zemalja u budućnosti nakon temeljne procene Evropske komisije.
  2. Delotvornija politika povratka: kako bi se unapredile politike povratka u zemljama članicama, Komisija je izdala zajednički Priručnik o povratku i usvojila Akcioni plan za povratak. Komisija je predstavila Akcioni plan EU za povratak u kom su definisane neposredne i srednjoročne mere koje će države članice preduzeti kako bi poboljšale sistem dobrovoljnog povratka, ojačale primenu Direktive o povratku, unapredile razmenu informacija, ojačale ulogu i mandat Fronteksa u operacijama povratka, ali i da bi kreirale integrisani sistem upravljanja povratkom. Komisija je istovremeno usvojila i Priručnik o povratku koji nadležnim vlastima u državama članicama daje praktična uputstva za povratak izbeglica koje nemaju pravo da ostanu u Evropskoj uniji. Priručnik će poslužiti kao osnovni alat ekspertima prilikom primene Direktive o povratku 2008/115.
  3. Saopštenje o pravilima za javnu nabavku sredstava za pomoć izbeglicama: države članice su u obavezi da na adekvatan način i brzo zadovolje potrebe tražilaca azila u pogledu smeštaja humanitarnih stavki i usluga. Saopštenje izdato danas daje smernice centralnim, regionalnim i lokalnim vlastima kako bi se osiguralo poštovanje pravila EU o nabavkama u situacijama kada se finansiranje ovih usluga može obaviti na jednostavan i brz način uz izbegavanje birokratskih procedura.
  4. Rešavanje problema u spoljnoj dimenziji izbegličke krize: Sve dok politička nestabilnost i konflikti postoje u zemljama porekla, poput Sirije i Libije, EU će biti suočena sa sve većim brojem ljudi koji traže zaštitu. Prioritet EU je davanje doprinosa pri pronalaženju političkih rešenja u ovim zemljama, kako pružanjem finansijske pomoći susednim zemljama tako i kroz usvajanje oko 17 sporazuma o readmisiji i sedam partnerskih sporazuma o mobilnosti. Do sada je mobilisano 3,8 milijarde evra pomoći susedima Sirije i Iraka. Osim toga, EU će produbiti postojeći dijalog na visokom nivou o migracijama sa ključnim partnerima – u okviru Rabatskog i Kartumskog procesa sa afričkim zemljama i Budimpeštanskog procesa sa zemljama istočne i centralne Azije, kao i u okviru predstojećeg samita u Valeti.
  5. Poverilački fond za Afriku: Evropska komisija je danas izdvojila 1,8 milijardi evra iz budžeta EU za uspostavljanje “Kriznog poverilačkog fonda za stabilnost i rešavanje uzroka ilegalnih migracija u Africi“. Cilj fonda je da unapredi stabilnost i pozabavi se rešavanjem uzroka ilegalnih migracija u zemljama Sahela, Čadu, na Rogu Afrike i u Severnoj Africi. Fond će pružati podršku ovim regionima za razvoj boljih socio-ekonomskih prilika i politika upravljanja migracijama. Evropska komisija očekuje od država članica da se uključe u proces. Primera radi, Španija je već potvrdila učešće.

Naredni koraci:

Vandredna sednica Saveta za unutrašnje poslove zakazana za 14. septembar će biti naredna prilika za diskusiju i usvajanje predloga Komisije. Mehanizam za hitni premeštaj mora usvojiti kvalifikovana većina u Savetu, a u konsultacijama sa Evropskim parlamentom, dok će trajni mehanizam solidarnosti i evropska lista sigurnih zemalja porekla biti usvojena zajedničkom odlukom Evropskog parlamenta i Saveta (redovnim zakonodavnim postupkom). Država članicama je iznet predlog o uspostavljanju poverilačkog fonda koji će države odobriti pre samita u Valeti na kom će se sa ključnim afričkim zemljama razgovarati o migracijama i izbegličkoj krizi.

Kontekst

Evropska komisija dosledno i kontinuirano radi na koordiniranom odgovoru Evrope na izbegličku krizu:

Evropska komisija je 13. maja 2015. predstavila Evropski plan za migracije, u kom je izložen sveobuhvatni pristup za unapređenje upravljanja migracijama u svim aspektima.

Evropska komisija je 27. maja 2015. iznela prvi paket mera za primenu Plana uključujući predloge za premeštaj i preseljenje kao i Akcioni plan EU protiv krijumčara migranata.

Evropski savet se 25. i 26. juna složio o sprovođenju predloga Evropske komisije u okviru Evropskog plana za migracije, sa fokusom na premeštaj i preseljenje, povratak i saradnju sa zemljama porekla i tranzita.

Savet za pravosuđe i unutrašnje poslove  je 20. jula odobrio primenu mera predloženih u Evropskom planu o migracijama, prvenstveno onih mera koje se tiču premeštaja ljudi iz Italije i Grčke u naredne dve godine, pri čemu bi premeštajem bilo obuhvaćeno 32.256 ljudi, dok bi 22.504 raseljenih bilo preseljeno u druge članice EU.