Predstavljena nova metodologija procesa proširenja

0

Evropska komisija usaglasila je predlog za unapređenje procesa pristupanja EU, čineći ga verovatnijim, sa jačim političkim uticajem, dinamičnijim i predvidivim.

„Proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan glavni je prioritet Komisije. Radimo na tri koloseka: Prvo, danas predlažemo konkretne korake za unapređenje procesa pristupanja. Dok jačamo i poboljšavamo proces, i dalje je cilj pristupanje i punopravno članstvo u EU. Drugo, paralelno sa tim, Komisija čvrsto stoji pri svojim preporukama za otvaranje pregovora o pridruživanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom i uskoro će podneti izveštaj o napretku ove dve zemlje. Treće, tokom pripreme majskog samita EU-Zapadni Balkan u Zagrebu, Komisija će predstaviti plan ekonomskog i investicionog razvoja za region”, prokomentarisao je komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji.

Poboljšanje procesa pridruživanja – kredibilna perspektiva EU za Zapadni Balkan

Verodostojniji proces: Proces pridruživanja trebalo bi da se izgradi na međusobnom poverenju i jasnim obavezama Evropske unije i Zapadnog Balkana. Kredibilitet bi trebao biti pojačan kroz još jači fokus na temeljnim reformama, počevši od vladavine zakona, funkcionisanja demokratskih institucija i javne uprave kao i ekonomije zemalja kandidata. Kada zemlje partneri ispunjavaju objektivne kriterijume, države članice će se dogovoriti da pređu na sledeću fazu procesa, poštujući pristup zasnovan na zaslugama.

Jače političko usmerenje: Politička priroda procesa pridruživanja zahteva snažnije političko usmerenje i angažman na najvišim nivoima. Komisija predlaže da se povećaju mogućnosti za politički i politički dijalog na visokom nivou, putem redovnih samita EU-Zapadni Balkan i intenziviranjem ministarskih kontakata. Štaviše, države članice trebalo bi sistematičnije uključiti u praćenje i reviziju procesa. Sva tela u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju će se mnogo više usredsrediti na ključna politička pitanja i reforme, dok će međuvladine konferencije pružiti snažnije političko vođenje pregovora.

Dinamičniji proces: Kako bi se u pregovarački proces unela dodatna dinamika, Komisija predlaže da se pregovaračka poglavlja grupišu u šest tematskih klastera: osnove; unutrašnje tržište; konkurentnost i inkluzivni rast; zelena agenda i održiva povezanost; resursi, poljoprivreda i kohezija; spoljne odnose. Pregovori o svakom klasteru biće otvoreni u celini – nakon ispunjavanja referentnih vrednosti za otvaranje – a ne na osnovu pojedinačnog poglavlja. Pregovori o osnovama biće otvoreni prvi, a poslednji zatvoreni, a napredak u njima odrediće ukupni tempo pregovora. Vremenski okvir između otvaranja klastera i zatvaranja pojedinih poglavlja treba da bude ograničen, po mogućnosti u roku od godinu dana, u potpunosti zavisan od napretka reformi.

Predvidljiviji proces: Komisija će pružiti veću jasnoću o tome šta EU očekuje od zemalja proširenja u različitim fazama procesa. Biće jasnije koje pozitivne posledice napretka reformi mogu doneti i kakve će negativne posledice biti ako nema napretka.

Kako bi podstakla zahtevne reforme, Komisija će bolje definisati uslove za napredovanje kandidata i pružiće jasne i opipljive podsticaje od direktnog interesa za građane. Podsticaji mogu uključivati ubrzanu integraciju i „postupno uvođenje“ u pojedinačne politike EU, tržište EU i programe EU – uz istovremeno obezbeđivanje jednakih uslova – kao i povećanje finansiranja i ulaganja. Što više kandidata napreduje u svojim reformama, to će više napredovati u procesu.

Isto tako, Komisija predlaže odlučnije mere srazmerno sankcionisanjem svake ozbiljne ili dugotrajne stagnacije ili zastoja u sprovođenju reformi i ispunjavanju zahtjeva procesa pristupanja. Pregovori bi se mogli odložiti u određenim oblastima, ili u najozbiljnijim slučajevima, obustaviti u celini, a već zatvorena poglavlja mogu se ponovo otvoriti; koristi bliske integracije, poput pristupa programima EU, mogu se zaustaviti ili povući, a obim i intenzitet finansiranja iz EU-a mogu se prilagoditi naniže.

Sledeći koraci

Komisija se nada da će države članice odobriti taj predlog, paralelno sa otvaranjem pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom, uoči samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u Zagrebu 6. i 7. maja. Na samitu će Komisija razmotriti kako da podstakne investicije, društveno-ekonomsku integraciju i vladavinu zakona za region Zapadnog Balkana.

Pogledajte još:

Odnosi EU i Zapadnog Balkana

Srbija na evropskom putu

Proces priključenja EU

Podeli

Comments are closed.