Zagađenje vazduha – Vidljiv problem

0

Zagađenje vazduha je realan problem, možete ga osetiti i omirisati, ali nije samo problem Srbije,jedan je od zaključaka debate „Borba protiv zagađenog vazduha u Srbiji – Da li proces pristupanja EU može biti od pomoći?“ koja je održana u EU info centru.

Šef sektora za saradnju Delegacije EU Ingve Engstrom kaže da mere očuvanja kvaliteta vazduha mogu biti skupe, ali da više košta ako se ne učini ništa. Navodi da 390.000 ljudi godišnje u Evropi umre zbog zagađenog vazduha.

“Zagađenje vazduha je stvaran problem, možete da ga osetite, možete da ga omirišete, ali se u ovom vremenu zagađenje meri kroz praćenje. To praćenje je dobra stvar i mislim da je to razlog zašto ljudi reaguju. Svesni smo šta se ovde događa”, napominje Engstrom.

Kada je reč o Srbiji, Engstrom je rekao da se radi o političkoj odluci da li će se primenjivati evropsko zakonodavstvo i standardi koji će, ako se primene, dovesti do unapređenja životne sredine. EU je predvodnica u rešavanju tog pitanja, a akcije protiv zagađenja vazduha se sprovode još od 70-tih godina, navodi Engstrom.

Unija je u proteklih 15 godina uložila više od 400 miliona evra u unapređenje zaštite životne sredine u Srbiji. Komisija je takođe nedavno usvojila Evropski zeleni dogovor ima cilj da Evropa bude karbon-neutralan kontinent do 2050. godine, a to znači da sve zemlje treba da smanje emisiju štetnih gasova.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović ocenjuje da je očuvanje životne sredine neraskidivo vezano sa procesom evropskih integracija i kaže da su najdominantniji izvori zagađenja individualna ložišta, iako se ne mogu zanemariti ni industrijska postrojenja.

“Srbija ima oko 25 postrojenja koja spadaju u kategoriju koja se naziva PR TR (Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih supstanci), to je evropska direktiva o kontroli prekograničnog zagađenja i sve te kompanije koje ispuštaju emisiju plaćaju za njih naknadu na godišnjem nivou koja ima za cilj pre svega da ih destimuliše da u budućnosti nastave sa proizvodnjom emisija, odnosno da ulože u modernizaciju svojih postrojenja, svakako najveći deo emisija ispusti Elektroprivreda Srbije”, kaže Radović.

Saradnik Centra za evropske politike Zoran Sretić ocenio je da bi proces pristupanja Srbije mogao da utiče na unapređenje zakonodavnog sistema čijom primenom bi se poboljšao kvalitet životne sredine.

“Postoji jedan investicioni infrastrukturni rast koji treba premostiti, gde pristupanje Srbije Evropskoj uniji može dovesti do jednog zamajca da se pitanje finansiranje životne sredine stavi u prvi plan i da postane zapravo jedan od prioriteta”, navodi Sretić.

Predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine Dušica Radojičić kazala je da Ministarstvo radi na poboljšanju kvaliteta vazduha precizirajući da se radi na pripremi specifičnim planovima implementacije za sprovođenje direktiva EU, u vezi sa kvalitetom vazduha.

Dodala je da se radi i na analizi postojećih propisa koji se odnose na kvalitet vazduha, kako bi se ta oblast unapredila, ali se radi i na analizi monitoringa kvaliteta vazduha, kakve su merne stanice.

“Počela je i izrada Strategije zaštite vazduha, kao jednog od najvažnijih instrumenata za upravljanje u oblasti kvaliteta vazduha”, kaže Radojičić.

Podeli

Comments are closed.