U EU info centru u Beogradu obeleženo je 15 godina partnerstva Evropske unije i Srbije. To je bila prilika da se podseti da od  2001. godine, Srbija i Evropska unija zajedno sprovode uspešne projekte širom zemlje koji su podstakli razvoj i doneli korist građanima u mnogim oblastima.

Više od 3 milijarde evra besprovratnih sredstava i finasijske pomoći iz pretpristupnih fondova Evropske unije utrošeno je za programe i projekte u Srbiji koji su podstakli razvoj i konkretne reforme – od zdravstva i obnove infrastrukture do zaštite životne sredine i obrazovanja. U ovom trenutku sprovodi se oko 600 projekata koje finansira EU, u bliskoj saradnji sa srpskim vlastima, privredom i organizacijama građanskog društva.

Davenport: Članstvo Srbije u EU nije san već realnost koja se približava

Beta

Beta

Na to je ukazao i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport. On je naveo da je Srbija najveći primalac pomoći Evropske unije na Zapadnom Balkanu i jedan od najvećih korisnika te pomoći u svetu.

“Srbija kao zemlja kandidat za članstvo može da koristi i sredstva iz fonda solidarnosti Evropske unije”, precizirao je Davenport i istakao da je EU najveći investitor i Srbiji i da Evropska investiciona banka obezbeđuje najpovoljnije kredite.

“Izgradili smo više od 1.500 kuća za izbelice i interno raseljene, a pomogli smo i opremanje bolnica, instituta I domova zdravlja”, naveo je ambasador Davenport sumirajući 15 godina saradnje.

On je napomenuo da je EU obezbedila i 270 sanitetskih vozila i da je pomogla izgradnju fabrika za prečišćavanje vode u Subotici, Užicu i Sremskoj Mitrovici. Zahvaljujući pomoći EU postavljeni su i filteri za pepeo u Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu, što je poboljšalo kvalitet vazduha u tom gradu i u Beogradu, objasnio je Davenport.

“Iz fondova EU je pomognuto i 27 fakulteta u Srbiji, a posle poplava u maju 2014. godine EU je pomogla obnavljanje škola puteva i mostova”, napomenuo je Davenport i istakao da je zajednički cilj EU i Srbije da se zemlja pripremi za članstvo u EU.

Prema njegovim rečima, članstvo u EU više nije samo san nego konkretna realnost koja se približava iz dana u dan.

“Otvorena su četiri pregovaračka poglavlja, a uskoro se očekuje otvaranje i novih”, naveo je Davenport i istakao da će saradnja EU i Srbije biti usredsređena na ekonomski i društveni razvoj zemlje. On je zaključio da će građani i Srbije i EU imati koristi od ulaska Srbije u EU.

Joksimović: Vlada Srbije potpuno posvećena evropskom putu

Beta

Beta

Nova Vlada Srbije je potpuno posvećena evropskom putu zemlje, izjavila je ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović govoreći na skupu u EU info centru. Ona je rekla da je Srbija spremna da se modernizuje i postane „funkcionalni deo evropske porodice naroda“.

Prema Joksimović, iskreno partnerstvo Srbije i Evropske unije pokazano je u borbi protiv poplava u Srbiji I suočavanju sa migrantskom krizom. Ocenila je da sada treba građanima Srbije približiti vrednosti Evropske unije i koristi od članstva u toj zajednici.

Joksimović je istakla da zato prioritet treba da bude korišćenje fondova Evropske unije za lokalni razvoj u Srbiji.

Crnobrnja: Člastvo u EU nije cilj već sredstvo da se zemlja modernizuje

Beta

Beta

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja je napomenuo da je još svojevremeno Evropska ekonomska zajednica pomagala nekadašnjoj Jugoslaviji i da on o tome može direktno da posvedoči kao nekadašnji ambasador.

On je ocenio da je za male zemlje izvoz izuzetno važan, jer u velikom procentu učestvuje u bruto domaćem proizvodu, a da se u slučaju Srbije pokazalo da je samo izvoz u Italiju veći od kompletnog izvoza u azijske, afričke i zemlje severne i južne Amerike.

Profesor Crnobrnja je zaključio da članstvo u EU ne treba da bude cilj Srbije već sredstvo kako bi se zemlja modernizovala.

Rakić: Najuspešniji projekti u publikacijama EU info centra

Ekspertkinja EU info centra Marina Rakuć predstavila je publikacije koje je Centar objavio. Među njima su brošure Rastemo zajedno 1 i 2, u kojima su predstavljeni najuspešniji projekti koje EU finansira u Srbiji. Rakić je rekla i da je ovog proleća objavljena i brošura “Agenda povezivanja – Sufinansiranje investicionih projekata na Zapadnom Balkanu u 2015. godini” u kojoj su predstavljena i tri velika infrastrukturna projeka u Srbiji. Publikacija “Pregovaračka poglavlja – 35 koraka ka Evropskoj uniji” će morati ponovo da se štampa, navela je Rakić, jer je i najtraženija – osim nevladinih organizacija, skola, udruzenje, brosuru je ovog leta zatrazio i jedan odbor Skupštine Srbije.