Dižete kredit i ulažete životnu ušteđevinu kako biste kupili stan ili plac na kome ćete sagraditi kuću iz snova – namera vam je da se skućite, i na tom mestu odgajate porodicu, dočekate starost. Potrebno je da se tu osećate dobro i bezbedno. Ipak, prirodni uslovi na Balkanu pogodni su za poplave, klizišta, zemljotrese, a katastrofe postaju sve razornije usled klimatskih promena. Evo kako ćete moći da odaberete najsigurnije mesto za sebe i svoju porodicu, i to za samo nekoliko klikova mišem.
Registar rizika od katastrofa jeste inovativna mapa, na kojoj jednostavnim klikom možete odabrati lokaciju na karti Srbije i saznati sve dostupne informacije o stepenu ugroženosti infrastrukture, javnih objekata, kulturnih dobara kao i mogućim opasnostima po zdravlje i život ljudi.
Efikasno upravljanje rizicima podrazumeva pre svega njihovo razumevanje. To znači da svi koji analiziraju procenjuju rizike i planiraju da upravljaju njima moraju da shvate njegovu dvoznačnost.
Šta u svemu tome podrazumeva rizik pojasnila je prof. dr Jasmina Gačić sa Fakulteta bezbednosti, ističući da je reč o izloženosti komponenata zajednice određenoj opasnosti, ali i verovatnoću pojavljivanja brojnih posledica.
– Ove dve komponente – izloženost, a naročito posledice upozoravaju nas da još važnija aktivnost od upravljanja rizicima jeste smanjenje rizika od katastrofa. Ova aktivnost kao preventivna je u međunarodnim dokumentima i u Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama iz 2018. određena kao politika koja se vodi u cilju sprečavanja novih i smanjenja postojećih rizika. To se čini kroz implementaciju integrisanih ekonomskih, socijalnih, edukativnih, normativnih, zdravstvenih, kulturnih, tehnoloških, političkih i institucionalnih mera. Njima se jača pripremljenost zajednice za odgovor i ublažavanje posledica od nastalih katastrofa. Zato je, pored procene rizika, plan smanjenja rizika od katastrofa od izuzetnog značaja.
Kako da izgradimo zajednice koje su otpornije na katastrofe kroz proces obnove?
– Jedna od najvažnijih aktivnosti na preventivnom smanjenju rizika i njihovih posledica jeste izgradnja kapaciteta i otpornosti društva na rizike i katastrofe. Obnova se kao proces ne sme posmatrati samo kroz prizmu finansijske pomoći zajednici u cilju jačanja otpornosti. Ključna komponenta u tom procesu jeste obnova kroz obrazovanje i obuka među ugroženom populacijom, ali i u društvu uopšte, na koje je potrebno staviti poseban akcenat kroz planiranje i osmišljavanje sveobuhvatnih obrazovnih programa.
Koje pouke smo izvukli u situacijama najvećih opasnosti – zemljotresa, poplava, klizišta, požara?
– Osnovna pouka je da smo kao pojedinci i društvo još uvek izuzetno ranjivi. Zato je važno da shvatimo da su elementi održive otpornosti stalna procena rizika, unapređenje sistema ranog upozoravanja, podrška donosioca odluka, dugoročno ulaganje u oblast smanjenja rizika, planiranje i sprovođenje mera prevencije, kao i međunarodna saradnja.
Kako se upravlja rizikom u vanrednim situacijama?
– U upravljanju rizicima ne sme se tražiti rešenje zasnovano na subjektivnoj proceni i mišljenju, ignorišući socijalno – ekonomske i druge aspekte koji su u vanrednim situacijama naglašeni. Ovaj složeni proces, čiji je krajnji cilj smanjena ranjivost uprkos izloženosti rizicima, zahteva multisektorski i interdisciplinarni pristup.
Kako bi pomogao Srbiji da smanji ranjivost na katastrofe i poveća otpornost na klimatske promene, uz finansijsku podršku Evropske unije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi projekat „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“.
Podrška Evropske unije sektoru Civilne zaštite u Srbiji vredna je više od 250 miliona evra za period od 2014. do danas. Aktivnosti u ovom sektoru podrazumevaju borbu protiv požara, sprečavanje poplava i sanaciju štete nakon prirodnih katastrofa, a protekle gotovo dve godine i podršku u borbi protiv virusa korona – isporuka medicinske opreme, vozila i pomoći za izbeglice i druge osetljive grupe. Sektor civilne zaštite oslanja se na instrumente poput Mehanizma civilne zaštite, RescEU i ECHO.
Pročitajte još:
Hitne mere za sprečavanje rizika od poplava
Registar rizika od katastrofa na Svetskoj izložbi Dubai 2020
Suše, poplave, oluje – kako da smanjimo rizik od katastrofa?
