Oko dve trećine žena na Balkanu je iskusilo neku vrstu rodno zasnovanog nasilja, rečeno je danas u Beogradu na konferenciji „Podeli znanje – ka rodnoj ravnopravnosti u regionu“ koju organizuje Evropski pokret u Srbiji.

O ovoj temi i brojnim drugim , stavove su iznele zamenica ambasadora Evropske unije Plamena Halačeva, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankića Janković i ataše za kulturu Ambasade SAD u Beogradu Holi Zardus.

Zamenica šefa Delegacije EU Plamena Halačeva izjavila je da je na Balkanu najmanji nivo zaposlenosti žena i da je u Evropi broj žena sa fakultetskom diplomom veći nego muškaraca.

Jedan od problema, navela je Halačeva, jeste i da na Balkanu nema dovoljno žena koje donose (političke) odluke. Najveći akcenat je na zaštiti žena od siromaštva i nasilja.

„Evropska unija teži da Srbiji bude više od donatora, želimo da budemo njihov partner, a budućnosti i njihov dom“, rekla je Halačeva.

Poverenica za zaštitu ravnopravnost ocenila je da su regionalna saradnja i međugeneracijski prenos znanja od ključne važnosti u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.

Iako je pre dve godine donet Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a iste godine Zakon o diskriminaciji izmenjen i dopunjen – u Srbiji je veliki procenat postupanja po ovom osnovu, navela je Janković.

„Međutim, ne stižu svi slučajevi diskriminacije do institucija. Mi nemamo kulturu da tražimo svoja prava“, rekla je Janković na konferenciji.

Navela je da dosadašnji mehanizam, apelovanje na savest, za sada funkcioniše u Srbiji, ali postoji mogućnost da će u budućnosti slučajevi diskriminacije zahtevati sankcije.

Predstavnica američke ambasade ocenila je da postoje institucionalne, ali i kulturne barijere po pitanju rodne ravnopravnosti, a da je za borbu za rodnu ravnopravnost potrebno je strpljenja i vremena.

„Naravno, potrebno je više organizacija i programa koji se bave ovim pitanjem. Tematski fondovi Ambasade USA koji u fokusu imaju borbu za ravnopravnost biće dostupni na proleće“, rekla je Holi Zardus.

Rodna ravnopravnost jedan je od važnih principa u delovanju Evropske unije, pa je zato pre nekoliko godina usvojena EU strategija za rodnu ravnopravnost 2020-2025. Ključni ciljevi su okončanje rodno zasnovanog nasilja, suprotstavljanje rodnim stereotipima, borba protiv nejednakosti na tržištu rada, postizanje jednakog učešća u različitim sektorima privrede, rešavanje rodnih razlika u platama i penzijama, zatvaranje jaza u brizi o polovima i postizanje rodne ravnoteže u donošenju odluka u politici.

Strategija prati dvostruki pristup dovođenja ove teme u centar pažnje javnosti u kombinaciji sa ciljanim akcijama, dok je intersekcionalnost horizontalni princip za njenu implementaciju. Dok se Strategija fokusira na akcije unutar EU, ona je u saglasnosti sa spoljnom politikom EU o rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena.