Projekti koji povećavaju mogućnosti zapošljavanja i socijalnih prava, unapređuju kvaliteta zdravstvenih i socijalnih ustanova, kao i oni koji promovišu turizam, zaštitu kulturnog nasleđa i prirode biće u fokusu novog programa prekogranične saradnje između Srbije i Crne Gore. Program finansijski podržava Evropska unija.
U ime EU novi program je potpisao ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre, u ime Srbije ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, dok u ime Crne Gore državna sekretarka u Ministarstvu evropskih poslova Crne Gore Milena Žižić.
„Danas je potpisan potpuno novi ugovor o Programu prekogranične saradnje Srbije i Crne Gore, kojim je iz fondova Evropske unije predviđeno ukupno 8,4 miliona evra“, rekao je ambasador Žiofre.
„Poslednjih godina, Evropska unija je prepoznala važnost prekogranične saradnje u rešavanju ključnih pitanja kao što su javno zdravlje, zapošljavanje i očuvanje bogatog kulturnog nasleđa. Ovi programi služe kao svetionik nade i napretka u ovim regionima, podstičući jedinstvo i napredak“, rekao je ambasador EU.
On je naveo da dosadašnji primeri prekograničnih projekata pokazuju moć saradnje u rešavanju zajedničkih izazova i korišćenju prilika za rast i razvoj.
„Kroz ulaganja u javno zdravlje, zapošljavanje i kulturno nasleđe, ovi programi stvaraju jače veze među susednim narodima. Oni služe kao svedočanstvo posvećenosti EU ujedinjenoj, prosperitetnoj i mirnoj Evropi“, zaključio je Žiofre.
Crkva u Jablanici obnovljena kroz prekogranični program saradnje Srbije i Crne Gore
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević kaže da je vrlo važno da se nastave projekti prekogranične saradnje koje kolokvijalno nazivaju „mala IPA”.
„Zato što je reč o mnogo manjim sredstvima, ali nemerljivo velikog uticaja. Ovi projekti koje Srbija ima sa susedima su do sada doneli korist za stotine hiljada građana republike Srbije, uključujući i isto toliko ljudi sa druge strane granice. Zajednički možemo mnogo bolje i efikasnije da uradimo nego da se zatvorimo u nacionalne granice i ne vidimo ako prebacimo otpad preko plota, da će nam se on vratiti na neki način”, kazala je ministarka Miščević.
Ona je dodala da je u interesu svih da projekti budu efikasni.
Državna sekretarka u Ministarstvu evropskih poslova Milena Žižić podsetila je da prekogranična saradnja između Srbije i Crne Gore datira od 2008. godine i da su do sada, kroz šest javnih poziva ugovorena 62 projekta vredna više od 13 miliona evra u oblasti kulture, zdravstva, ekonomske saradnje, socijalne inkluzije i zapošljavanja, zaštite životne sredine, prilagođavanje klimatskim promenama i razvoj turističkih potencijala.
„Program prekogranične saradnje za period 2014-2020. doprinosi ekonomskom, društvenom i teritorijalnom razvoju područja podsticajem integracije, zajedničkog razvoja i korišćenje potencijala i mogućnosti kako bi se ova regija učinila atraktivnom za život i rad“, navodi ministarka Žižić.
Ova sredstva su, dodala je, usmerena na unapređenje kvaliteta života ljudi kako opština na severu Crne Gore, tako i Raškog, Zlatiborskog i Moravičkog okruga u Srbiji.
Posle potpisivanja, uručeno je 23 ugovora za projekte saradnje Srbije sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, koji su odobreni tokom prethodnog prekograničnog sporazuma IPA II (2014-2020).
Publikacija Ministarstva za evropske integracije
Prekogranična saradnja je zasnovana na potrebama. Zato su prioriteti ovog instrumenta zasnovani na jasnim procenama. Njegovi ključni elementi su pristupna odnosno evropska partnerstva koja je EU uspostavila sa zemljama korisnicama, Komisijin strateški dokument za proširenje i godišnji izveštaji za svaku od zemalja.
Kroz prekograničnu saradnju, može se doći do različitih oblika pomoći zemljama koje sprovode političke i ekonomske reforme na svom putu ka članstvu u EU: investicije, ugovore za nabavku ili subvencije; pomoć stručnjaka iz država članica za razvoj administrativne saradnje; aktivnosti za podršku zemljama korisnicama; pomoć za realizaciju i upravljanje programima; u izuzetnim slučajevima, budžetsku podršku.
Prekogranična saradnja nudi Evropskoj uniji povezan okvir za upravljanje i postepenu decentralizaciju ili upravljanje koje prenosi zemljama korisnicama. Pored toga, ona omogućava fleksibilnost u primeni pomoći. IPA uspostavlja snažnu vezu između budžetskog i strateškog aspekta proširenja. Ona jasno stavlja na znanje zemljama korisnicama šta mogu da očekuju u smislu pomoći, pod uslovom da ispune uslove za njeno dobijanje.
